Genetski modifikovani organizmi u hrani - ZA I PROTIV Džef Smit: "Seme obmane" 3
Izvoz, profit i moć
x GM hrana se pojavila na tržištu pre nego što su načinjena odgovarajuća testiranja, a nisu sprovedena sve do danas - u pitanju je "najveći eksperiment s hranom u čitavoj ljudskoj istoriji"
Američka kompanija Monsanto je najveći proizvođačem genetski modifikovane hrane na svetu. Karakteristično za nju jeste da je još 90-ih godina prošlog veka zatražila od svojih regionalnih i sektorskih direktora da dostave prognozu kako bi, prema njihovom mišljenju, mogla da izgleda "savršena budućnost za 15-20 godina", to jest, upravo u ovom, našem vremenu.
Monsantovi direktori su to "buduće vreme" - svet u kome upravo živimo - opisali kao doba u kome će se sveukupno seme koje će se komercijalno koristiti biti - genetski modifikovano i patentirano.
Savetnici Monsanta su zatim, na temelju tog predviđanja, izradili strategiju i taktiku kako bi kompanija taj cilj i ostvarila - navodi Džef Smit, autor knjige "Seme obmane", u jednom intervjuu pre devet godina.
Eksperiment bez kontrole i ispitivanja
Ovaj naučnik, koji deluje kao misionar, objašnjavajući teze svoje knjige, kaže - kad je reč o primeni GMO u hrani - bilo za ljude, bilo za životinje - da je u pitanju "najveći eksperiment s hranom" u čitavoj ljudskoj istoriji. On navodi podatak, iz 2005. godine, da "u svetu postoje polja veličine tri Velike Britanije na kojima se uzgaja GMO".
Četiri glavna useva su soja, kukuruz, pamuk i uljana repica, a upotrebljavaju se za proizvodnju biljnog ulja. Genetski modifikovana soja i kukuruz imaju mnogo derivata, npr. sojin lecitin i kukuruzni sirup koji se koriste za proizvodnju biljnog ulja, a za to se koristi uljana repica.
Naročito soja i kukuruz imaju derivate koji se koriste za proizvodnju velikog dela hrane, pa 70 posto hrane koju jedu Amerikanci sadrži neke genetski modifikovane sastojke. Reč je o ogromnom eksperimentu, naglašava Džef Smit.
- To zapravo i nije pravi eksperiment jer se svaki eksperiment sprovodi pod kontrolom i nadzire. U ovom slučaju dajemo ljudima tu hranu bez ikakve kontrole i nadzora.
Možda je došlo do velikih promena u fiziologiji i ozbiljnih zdravstvenih problema, ali oni nisu istraženi. Nedugo nakon što je GM soja uvedena u Velikoj Britaniji, broj ljudi alergičnih na soju porastao je za 50 posto. Možda se veruje da se rade ispitivanja kako bi se na osnovu njih utvrdilo jesu li ljudi više alergični na GM soju, ali ona nisu nikad napravljena.
Slučaj GM pamuka
Zašto su izostale
dugoročne provere
Biotehnologija nije ispunila mnoga obećanja. Još je strašnija činjenica da je politička motivacija da se ta hrana pojavi na tržištu bila toliko jaka da je doneta odluka da se ignoriše nauka. Kad se čitaju dokumenti FDA (američke Agencije za zaštitu zdravlja), vidi se da su naučnici upozoravali, čak izričito tvrdili, da ta hrana može prouzrokovati alergije, otrove, nove bolesti i poteškoće u ishrani. Oni su nagovarali nadređene osobe da pokrenu dugoročna istraživanja o sigurnosti te hrane.
Ali, na čelu agencije je bio, dakle osoba koja je bila zadužena za politiku, bivši advokat kompanije Monsanto. Kasnije je ta ista osoba postala potpredsednik Monsanta. On je nadglasao naučnike, praktično ignorisao njihova upozorenja i dopustio da ta hrana izađe na tržište bez ikakvih testiranja o njenoj sigurnosti.
Kada su SAD 1992. godine odredile svoju politiku o genetskom inženjeringu, njihov cilj bio je jasan - da se poveća američki izvoz. Savet konkurentnosti, kako se to telo tada nazivalo, faktički je naredio američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA) i svim drugim agencijama sličnog profila da se na tržište što brže izbace sve što je dobijeno tim inženjeringom, to jest GMO.
Zbog toga se GM hrana pojavila na tržištu pre nego što su napravljena odgovarajuća testiranja, a zbog toga ta testiranja još uvek nisu napravljena.
Radi se o nekoj vrsti kombinacije interesa američkih multinacionalnih kompanija i vlade u nastojanju da se širom sveta obezbedi spremno tržište.
Otprilike u vreme kad je (2003) predsednik SAD Džordž Buš izjavio da se "pomoću GM hrane može rešiti problem gladi u Africi", američko ministarstvo inostranih poslova je tvrdilo da je "GM pamuk velika pomoć zemljoradnicima u Africi".
Dve godine kasnije, međutim, objavljen je izveštaj koji je pokazao da su zemljoradnici na tom području pretrpeli katastrofu. Većina od ukupno 36 zemljoradnika, koji su uzgajali GM pamuk, zapravo je pretrpela teške gubitke.
Slično, i još gore, dogodilo se i u Indiji. Iako je kompanija Monsanto tvrdila da je postignut veliki napredak, indijska vlada je uzvratila da su u stvarnosti "ostvareni" drastični gubici. Od Monsanta je zatraženo da zemljoradnicima plati odštetu u iznosu od deset miliona dolara.
Kada je Monsanto to odbio, indijska vlada je ovu firmu izbacila iz države.
Sprega vlasti
i biotehnologije
Džef Smit je u pomenutom intervjuu, pošto su ga upozorili da mu je u priči o GMO "glavni negativac Monsanto", govorio i o tome na koji način Monsanto utiče na vladu, ministre i vladajuće strukture u pojedinim zemljama:
"Postoje mnogi primeri koji pokazuju da je Monsanto uticao na vladu i da je na taj način manipulisao njenim odlukama. Pomenuo sam osobu koja je bila zadužena za američku politiku, prethodno advokata, a potom i potpredsednika Monsanta (vidi antrfile). Neki Monsantovi istraživači su napustili kompaniju i zaposlili se u FDA, upravo u sektoru koji je ocenjivao njihova istraživanja."
Vladini naučnici u Kanadi svedočili su da su dokumenti u kojima se kritikovala kompanija Monsanto bili ukradeni iz zaključanog ureda. Oni su takođe izjavili da im je Monsanto ponudio mito u iznosu od 1-2 miliona dolara da bi odobrili genetski modifikovani proizvod bez sprovođenja daljih testiranja. Takođe, Monsanto je svojevremeno američkom ministarstvu pravosuđa platio kaznu od milion i po dolara jer je oko 140 indonezijskih službenika ponudio mito kako bi na taj način dobio odobrenje za GM pamuk.
Postoje i primeri da su ljudi iz Monsanta pokušali da manipulišu i naukom.
Sistem kontrole i obeležavanja
U većini evropskih zemalja, na osnovu direktive Evropske komisije 2001/18/EC, proizvodi koji sadrže ili se sastoje od GMO, a koji se uvode u životnu sredinu ili iznose na tržište, obavezno prolaze kroz proces kontrole i procene eventualnih rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Sistem kontrole takođe uključuje potrebu da se hrana koja sadrži GMO odvoji od one koja ne sadrži GMO, kao i da se jasno označi.
Prema tim dokumentima, definisana je granica od 0,9 odsto genetski modifikovane DNK, ispod koje se dati proizvod tretira kao onaj koji ne sadrži modifikovanu DNK i ne podleže navedenim obavezama obeležavanja.
