"Sa nama niko ne bi trebalo da leti!"

Više od nedelju dana posle pada nemačkog "erbasa 320" na Alpime, koji je po svemu sudeći namerno srušio kopilot koji je patio od depresije, uslovi pod kojima rade piloti najednom su se našli u žiži interesovanja javnosti. Andreas Lubic patio je od depresije sa samoubilačkim tendencijama, saopštilo je državno tužilaštvo u Diseldorfu, a velika je verovatnoća da ima još onih koji upravljaju putničkim avionima, a da zdravstveno nisu sposobni za tako odgovoran posao.

Reuters

Vraća se strah od letenje: Pilot drema, a kopilot na proputovanju

- Moja kompanija nema ni približno tako oštre kriterijume pri zapošljavanju kao Lufthanza. Mnogim kopilotima moram da kažem šta da rade, inače ne bi stigli sve sami, čak ni kada je vreme lepo. Neki od njih su tako slabo plaćeni da stanuju na selu i moraju da voze dugo da bi ujutru bili na vreme na poslu. I meni samom se desilo da nekoliko puta zadremam na letu i ne znam nijednog kolegu kome se to nije desilo - ispričao je za nemački dnevnik "Velt" jedan iskusni kapetan aviona.

- Postoji jasan bezbednosni problem sa našim kopilotima i merama gvozdene štednje koje su nam nametnute, ali o tome se ne govori - dodaje ovaj neimenovani pilot. Kompanija nije spomenuta.

Problem su, na primer, dugačke ture na kojima piloti doživljavaju veliki stres zbog vremenske razlike: Često se dešava da posle sletanja imaju samo 24 sata odmora i odmah lete nazad, iako organizam još trpi zbog džet-lega.

Piloti interno tvrde da samo letenje još i nije najstresniji deo posla, već stalne kontrole i provere na simulatoru. Oni kojima medicinska kontrola nađe i najmanje oboljenje - na primer iznenadno pogoršanje vida ili dijabetes, automatski gube licencu i postaju nezaposleni.

- Poznajem pilote koji svesno ne idu kod lekara Lufthanze, već se radije obraćaju redovnim jer ne žele da firma zna previše o njima - izjavio je jedan pilot Lufthanze.

U anketi koju je nemački sindikat Kokpit sproveo 2011. godine, 93 odsto anketiranih pilota reklo je da su zbog umora već pravili greške. Pilot sa kojim je "Velt" razgovarao tvrdi da sa njima "zapravo više niko ne bi trebalo da leti", ali i da će, "ako niko ništa ne kaže, ovo ludilo jednostavno da se nastavi".

Plaćaju da lete

Problemi manjih kompanija su još ozbiljniji. Na čarter letovima, kapetani ponekad imaju kopilote koje plaćaju da bi leteli! Ovaj koncept koji se zove "pej to flaj" ("plati da letiš") je više nego sporan. Različite agencije nalaze kopilote za kompanije, kojima obećavaju da će leteti 300 do 400 sati kao prvi oficiri, a za to moraju da uplate do 60.000 evra. Oni koji to urade, dobijaju u svojim letačkim knjižicama sate letenja s kojima kasnije mogu da konkurišu u drugim kompanijama.

- Nedavno sam imao u kabini kopilota koji mi je jasno rekao da je on tu kao mušterija - kaže pilot sa početka ove priče.