Kriminalna pozadina Grčke krize (1): EU i MMF spasavali banke, a ne Grčku
Grčka ne treba da plati dug jer je taj dug ilegalan. Ovo je zaključak preliminarnog izveštaja Komiteta za istinu o dugu, koji je grčki parlament ustanovio odmah posle januarskih izbora, a čiji su članovi grčki poslanici i međunarodni ekonomski i pravni stručnjaci.
Izveštaj detaljno i dokumentovano pokazuje da je grčka dužnička kriza proizvod nezakonitog delovanja korumpirane grčke i evropske političke i finansijske elite. Izveštaj se poziva na dokumenta koja pokazuju da je novac za spasavanje Grčke zapravo uglavnom išao na račune francuskih i nemačkih banaka, da je Trojka (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija) delovala, da je izvršila neku vrstu mekanog državnog udara isključivši i parlament i vladu u Atini iz procesa donošenja odluka.
Ovi zaključci mogli bi da zabrinu evropsku političku birokratiju i vlade država EU koje su, opsednute ostankom na vlasti, faktičku vlast predali u ruke finansijskih centara moći udruženih sa velikim korporacijama. Grčka bi, ukoliko to bude neophodno, mogla da pokrene proces pred Međunarodnim sudom u Hagu, kako je to uradio Island u aferi "Ajšejv" i 2013. godine dobio proces protiv Velike Britanije i Holandije.
Pročitajte još:
* Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga
Od samog početka 2010. godine svima je bilo jasno da je Grčka nesolventna, odnosno da ne može da isplati svoje dugove. Moglo je da se uradi ono što se uradilo u više navrata sa Nemačkom, ali i sa drugim zemljama - da se dug otpiše i da se reprogramira. Umesto toga, ministri finansija evrozone (Evrogrupa) odblokirali su milijarde novih kredita pomoći kako bi navodno spasli Grčku. Uslov za ovo spasavanje bio je da Atina prihvati dolazak eksperata iz tri institucije MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije.
Trojka koju nikada niko nije demokratski izabrao, diktirala je vladi u Atini šta treba da čini, kao što je to radila sa vladama u Portugalu i na Kipru. Nova kreditna tzv. pomoć deblokirana je samo ako su vlade ispunile uslove iz takozvanog Memoranduma o razumevanju. Trojka je određivala koliko će biti smanjene plate i penzije, zatim troškovi za javno zdravstvo i prosvetu... Lisabonski sporazum EU to zabranjuje, ali...
Nemci se okoristili
Najglasnije su štednju zagovarali Nemci i njihova kancelarka Angela Merkel. Međutim, ista ta Nemačka štedela je devedesetih godina, u vreme kada to nije prouzrokovalo drastičan pad kupovne moći stanovništva jer je zemlja zarađivala izvozeći u zemlje poput Španije i Portugala, kojima su pumpani krediti da bi kupovali nemačku robu. Kada su te zemlje ušle u dužničku krizu, i kod njih je došla Trojka, sprovela šemu "masovna štednja plus pad cena i privatizacija" od koje su - slučajno ili ne - upravo nemačka preduzeća imala najviše koristi.
