Evopska vojska bi oslabila NATO i ojačala Rusiju
Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije i sve češće pominjanje formiranja "evropske vojske“ moglo bi da se ispostavi kao povoljan scenario za bolje odnose Brisela i Moskve, ali i da oslabi američki uticaj na Evropljane u vojnoj sferi, kaže za Sputnjik vojno-politički komentator Aleksandar Radić.
Šefica diplomatije EU Federika Mogerini trebalo bi da do kraja nedelje na sastanku evropskih šefova država i vlada predstavi novu globalnu strategiju spoljne i bezbednosne politike Unije.
U međuvremenu, tvrdnje diplomatskih izvora u Briselu — da bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ubrza stvaranje zajedničkih evropskih oružanih snaga — potkrepio je i šef komiteta za međunarodnu politiku Evropskog parlamenta Elmar Brok.
On je, naime, u intervjuu za nedeljno izdanje nemačkog lista "Velt“ pozvao na stvaranje zajedničkog vojnog komandnog štaba EU, koji bi, u dugoročnoj perspektivi, mogao da preraste u pravu "evropsku vojsku“.
Zajednička armija kao pomoć konsolidaciji EU
O tome da li bi, i kada, mogla da bude formirana evropska vojska, u kakvoj bi relaciji bile te snage sa snagama NATO-a, i šta bi to u perspektivi značilo za odnose Moskve, Brisela i Vašingtona, za radio Sputnjik govorio je vojno-politički komentator Aleksandar Radić.
S vojnog aspekta, kaže on, izlazak Velike Britanije iz EU mogao bi da bude povoljan scenario kako za Brisel tako i za Moskvu.
- Spajanje na odbrambenom planu je sada, nakon referenduma u Velikoj Britaniji, jedna od retkih prilika za konsolidaciju Evropske unije. Do sada je u strukturama NATO-a uvek bio prisutan američki intervencionizam — a njihovi bliski saveznici Britanci zato nisu nikad bili naročito zainteresovani za evropske bezbednosne projekte. Međutim, sada ideja o evropskoj vojsci postaje kohezioni faktor. Za početak, to bi moglo biti stvaranje multinacionalnih jedinica pod zajedničkom komandom — to bi bio još jedan korak u pravcu promovisanja Evropske unije kao ’naddržavnog projekta‘. S Velikom Britanijom u Uniji, tako nešto nikada ne bi bilo moguće — bila bi to tabu tema - kaže Radić za Sputnjik.
EU vojska "načinje" autoritet NATO-a?
Na pitanje kakva bi mogla da bude reakcija Rusije na formiranje evropske armije, i da li sve to preti da dodatno naruši odnose Brisela i Moskve, Radić za Sputnjik kaže da bi takva situacija, zapravo, za Rusiju mogla da bude povoljna.
- Stvaranje mehanizma komandovanja i upravljanja, koji bi bio početna faza formiranja te evropske vojske, moglo bi donekle i da olakša poziciju Moskve. U praksi se, naime, pokazalo da je američka pozicija u NATO-u, kao i ponašanje zemalja na istoku Evrope, onih koje se graniče s Rusijom, do sada podizalo tenzije, stvaralo pritisak, i uticalo na intenziviranje neprijateljskog stava prema Rusiji unutar Alijansa. Međutim, Nemačka, Francuska, Italija, Španija — to su zemlje koje s Rusijom imaju znatno odmereniji odnos nego SAD, i upravo je to ono što Kremlju ’ide naruku‘. Formiranje oružanih snaga Evropske unije bi, dakle, moglo donekle da ’načne‘ autoritet NATO-a, stvori protivtežu uticaju Vašingtona, i poboljša položaj Rusije. S takvim scenarijom, brzo bi se pojavilo i pitanje da li će Amerikanci u budućnosti nastaviti da budu prvi i poslednji u procesu odlučivanja u Alijansi - kaže Radić.
Pročitajte još:
* Rusija odgovara: Ne koristimo Bregzit da pritiskamo Srbiju!
"Rusija nije ozbiljna pretnja"
Inače, kako lideri zemalja EU sve češće zahteve za povećanje vojnog budžeta poslednjih godina uvek pravdaju famoznom "ruskom pretnjom“ zemljama na istoku Evrope, ugledna američka nevladina organizacija "Pju centar“ nedavno je, u okviru istraživanja javnog mnjenja o globalnim političkim trendovima, ispitanicima postavila i nekoliko pitanja na ovu temu.
Ispostavilo se da tzv. "obični Evropljani" — za razliku od svojih političara i visokih zvaničnika — Rusiju uopšte ne doživljavaju kao ozbiljnu pretnju.
I ne samo to — građani zemalja EU smatraju da takozvana "tvrda moć", odnosno dodatno naoružavanje, ne utiče pozitivno na smirivanje tenzija u odnosima s Moskvom, niti da pomaže u borbi protiv međunarodnog terorizma koji, inače, smatraju najvećim bezbednosnim izazovom za Evropu.
