Turčin saznao da je Kurd
Film "Zer", najnovije ostvarenje turskog režisera kurdskog porekla Kazima Oza, izazvao je mnogo buke u Turskoj jer su ga isekle cenzorske makaze. Na međunarodnom filmskom festivalu u francuskom Nansiju "Zer" je dobio nagradu publike dirnute pričom o Janu, mladom Turčinu koji odrasta u Njujorku i otkriva da je njegov otac kurdskog porekla po majci.
Jan je student muzike i posećuje teško bolesnu baku Zarife u bolnici u Njujorku. Ona mu "na čudnom jeziku, koji nije turski" peva pesmu "Zer". Obuzet zanosnom melodijom, Jan polazi u potragu za poreklom pesme kroz pejzaže istočne Turske od kojih zastaje dah.
Tetka mu poverava da je baka Zarife rođena u kurdskoj porodici u oblasti Dersim gde su turske trupe 1937. i 1938. godine ubile, prema procenama, najmanje 8.000 Kurda alevita. Jan povezuje da je Zarife, tada devojčicu od nekoliko godina, u šumi našao i usvojio jedan turski oficir.
Progon kao usud
Kurdi su drevni narod, prisutan na Bliskom istoku još od preantičkog doba. U savremenoj istoriji, oni su hronični gubitnici. Iako ih ima ukupno oko 40 miliona razasutih u Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu, posle Prvog svetskog rata Kurdi su ostali "zaboravljeni" i nisu dobili državu. Otada su u više navrata proganjani, bili moneta za potkusurivanje u raznim kombinacijama velikih sila, uključujući rat u Iraku i sadašnje sukobe u Siriji. Turska je tridesetih godina prošlog veka čak i zabranila kurdska imena.
U kurdskom bistrou u Nansiju, Kasim Oz nam je ispričao kako je tursko ministarstvo odlučilo je da cenzuriše "Zer".
- Tražili su da budu isečena tri i po minuta filma: oni koji izričito podsećaju na masakr Kurda 1937. godine i oni u kojima se vide kurdski pobunjenici. Za reditelja je najteže da prihvati cenzuru. Rekao bih, to je kao da vam neko tuče dete - kaže Oz.
Na premijeri na festivalu u Istanbulu prikazana je verzija u kojoj su cenzurisani delovi zatamnjeni uz neizmenjen ton.
- Iz publike su se čuli protesti, javnost je reagovala, da bi zatim ministarstvo naredilo da se tri i po minuta prosto iseku - kazao je Oz i dodao da su od tada svi drugi turski festivali povukli pozive za "Zer".
Kazim Oz kaže da bi problem Kurda u Turskoj danas možda i bio rešen da na vlast 2002. godine nije došao Erdogan i njegova partija AKP.
- To je bio trenutak kada su i Kurdi i Turci bili nadomak rešenja. Zahvaljujući podršci EU, Erdogan je u početku bio poistovećen s idejom Evrope i to mu je otvorilo put do vlasti - kazao je Oz.
Film "Zer" je poetska priča o "potrazi za pesmom" i poreklom. Iako Kazim Oz kaže da se scenario ne zasniva na istinitom događaju, zaplet podseća na slučaj Sabihe Gokčen, usvojene ćerke Kemala Ataturka i prve žene vojnog pilota u Turskoj. Sabiha je učestvovala u bombardovanjima Dersima 1937. i 1938. u kojima je, osim Kurda, izginulo i jermensko stanovništvo. Posle njene smrti neki istoričari objavili su svedočenja i dokumenta koja pokazuju da je Sabihe u stvari bila Jermenka čiji su roditelji poginuli u ratu.
Posle pet vekova mešanja stanovništva u Otomanskoj carevini koja se prostirala od Bosne do Irana teško je zamisliti "čistu naciju na tom prostoru".
- Nacionalizam je tragedija koja je rezultat 200 godina starog koncepta države-nacije. U suštini, narodi su tako izmešani da zapravo ne znamo ko je ko. Zadatak umetnika je da se suoči sa tom stvarnošću od koje često okrećemo glavu.
