Srbija na samrti (1): Godina koja je pojela bebe

Ovu godinu predsednik Srbije Boris Tadić proglasio je godinom beba što je obradovalo roditelje ili one koji to tek nameravaju da postanu, jer su pomislili da će država pripomoći na svaki način.

Nije prošlo ni mesec dana a zapljusnuo nas je novi talas poskupljenja pelena, dečjeg sapuna, krema i bebi-hrane. S druge strane, iz nadležnih ministarstava poručuju da ove godine neće biti povećanja dečjeg i roditeljskog dodatka, kao i da ne postoji mogućnost smanjenja PDV-a i carina na bebi-proizvode. A predsednika se još niko nije setio da pita šta on podrazumeva pod godinom beba.

Zalud što je oktobarski popis stanovništva pokazao da nas je sve manje i da se parovi u Srbiji sve ređe odlučuju na potomstvo, država ne čini gotovo ništa protiv bele kuge. Svake godine izgubimo po jednu varošicu od 30.000 stanovnika jer umre oko 100.000 ljudi, a zaplače oko 68.000 beba. Statistika kaže da će nas ukoliko se nastavi ovim tempom, za 50 godina biti milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod, pa se možda i ostvari Kremansko proročanstvo o svim Srbima pod jednom šljivom.

Prosek starosti naših građana je 41,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i svetu. Još pre četiri godine usvojena strategija podsticaja rađanja je samo mrtvo je slovo na papiru, jer i dalje samo trudnice u Beogradu i Novom Sadu imaju plaćeno trudničko bolovanje u punom iznosu plate, dok u ostatku Srbije primaju samo 65 odsto.

Koliko smo daleko od kakvog-takvog standarda pokazuje primer skandinavskih zemalja. Naime, Danska, Švedska, Finska i Norveška uvele su obavezno plaćeno odsustvo i za sve novopečene očeve. U Srbiji se isplaćuju samo roditeljski i dečji dodatak i naknada zarada za porodilje.

- Za ostale mere podsticaja rađanja nema novca. Strategijom je predviđena jednokratna isplata roditeljskog dodatka, ali da bi se to ispunilo potrebno je četiri do osam milijardi dinara godišnje. Zbog toga se roditeljski dodatak jednokratno isplaćuje samo za prvo dete i iznosi 31.782 dinara, dok se za drugo, treće i četvrto isplaćuje u 24 jednake mesečne rate - objašnjavaju u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Da su u Srbiji loši uslovi za podizanje deteta potvrdilo je i istraživanje koje je nedavno sproveo portal Bebac. Pelene su jeftinije u Evropskoj uniji nego u Srbiji. Stoga je Bebac još pre pet godina pokrenuo inicijativu da se PDV na opremu i hranu za bebe smanji sa 18 na osam odsto, ali sve se završilo na obećanjima države da će razmotriti njihov predlog.

Dragana Soćanin, predsednica Udruženja Roditelj, podseća da je potrebno najmanje 600 evra za kupovinu najosnovnije opreme za prvo dete, dok je po cenama pelena i stvarčica za novorođenče Srbija najskuplja u Evropi.

- Plašim se da se "godina beba" ne iskoristi samo u predizbornoj kampanji i da od svega ne bude ništa.

Žene su najugroženija kategorija u Srbiji, smatra ekonomista Miroslav Zdravković.

- Ako nije rodila dete, teško da će je iko i zaposliti. Ako zatrudni, ostane bez posla. Verujem da bi pomoglo kada bi država davala 30.000 dinara mesečno ženama koje su nezaposlene, a među njima je najviše žena sa sela. Računica kaže da to nije preveliki trošak. To bi bilo oko 14,4 milijarde godišnje, što je jedan odsto naše javne potrošnje ili pola procenta našeg BDP. Potrebno je kroz direktnu podršku izdvojiti najmanje jedan odsto BDP da bismo samo zaustavili pad broja novorođenih - kaže Zdravković.

Profesor sociologije porodice na Filozofskom fakultetu dr Anđelka Milić objašnjava da ovaj proces već dugo traje kod Srba.

- Obrazac niskog nataliteta počeo je u Srbiji još u 19. veku s pojavom veće urbanizacije i osvojene državne samostalnosti. Na to se nadovezuju ratovi, industrijalizacija, odlazak stanovništva iz sela u gradove, zapošljavanje žena, veće obrazovanje, urbani mentalitet, odlazak mladih u inostranstvo - navodi uzroke pada nataliteta profesorka Milić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da broj stanovnika nije smanjen samo zbog siromaštva.

- Srpsko društvo prolazi, kao i sve druge zemlje, kroz demografsku tranziciju. Da je siromaštvo razlog, u Africi ne bi bilo živih ljudi. Muke s natalitetom imaju i Nemačka i Italija koje su dosta razvijenije. Nije stvar u siromaštvu ili državnoj podršci - kaže Stevanović.

Biti roditelj skupo je i u Bosni i Hercegovini. Najjeftiniji dečji krevetac je oko 80 evra, najjeftinija kolica oko 100, a posteljina, pelene, benkice, kapice, čarapice, flašice, cuclice, koštaju dodatnih 200 evra. Kompletna skromna oprema za novorođenče košta oko 700 evra. Većina majki odlučuje se na što skoriji povratak na posao nakon porođaja.

Nije im zameriti jer kutija mleka za bebe košta pet evra. Podrške roditeljstvu u BiH nema. Demografi upozoravaju da je pre pedesetak godina svaka majka u BiH rađala petoro dece, a sada na svaku majku dolazi tek 1,3 deteta, a priraštaj ispod dvoje dece po porodici nedovoljan je za obnavljanje generacija. Prema nekim računicama u narednih 10 godina broj stanovnika Srpske biće smanjen za oko 80.000 ljudi.

Demografska slika susedne Hrvatske je takođe tragična. Svake godine nestaje 11.000 ljudi, grad veličine Ploča, a od pretposlednjeg popisa stanovništva iz 1991, do popisa iz ove godine je 150.000 ljudi manje. Dete i u ovoj državi košta mnogo, a samo na pelene u prvoj godini treba potrošiti oko 660 evra, a isto toliko i na mleko, ukoliko majka ne doji.

Od neophodnih stvari, roditelji navode i skupa kolica "tri u jedan" koja koštaju 920 evra, krevetić je oko 330 evra, odeća oko 200 evra, kozmetika oko 130 evra… Stručnjaci upozoravaju i da se deca žrtvuju zbog karijere ili jednostavno da bi žena imala posao. Svaka treća žena starosti od 30 do 39 godina nema dece, a po tom pitanju najviše pate zaposlene žene u finansijskom sektoru. One su često pod uticajem nenajavljenih prekovremenih sati ili nepostojanja fiksnog radnog vremena, zbog čega teško mogu uskladiti privatni i poslovni život.