Kako je čovečanstvo bankrotiralo (2): Beli jelen, žrtva carske riznice

Istorija beleži da je čovek prvi put kao novac koristio školjke u Kini 1200 g. pre nove ere. Novac je bio roba među ostalim robama na tržištu. Školjku kao novčanu jedinicu koristila su mnoga ljudska društva u istoriji, jer su od nje pravljene narukvice, ogrlice i ukrasni predmeti.

JUNONIN HRAM U RIMU: Pored njega se nalazila kovnica novca

  

U bronzano doba, u prvom milenijumu pre nove ere, u Kini je funkciju novca imalo bronzano oružje. Ko je imao oružje, imao je i vojnu i ekonomsku nadmoć. Pravi metalni novac javlja se u Kini u 3. veku pre nove ere, bili su u obliku kruga sa rupom u obliku kvadrata na sredini. Krug i kvadrat su arhajski simboli kineske mudrosti.
Pop Đurđev kaže da se naučnici ne slažu oko toga da li je novac bila izvorno kineska ideja ili su je oni preuzeli od Grka.

- Herodot je u V veku napisao da su Liđani prvi upotrebljavali i kovali zlatni i srebrni novac. Desilo se to 680. godine pre Hrista u Maloj Aziji. U grčkoj provinciji Lidiji (koja se danas nalazi u Turskoj) počeo je da se kuje novac, nalik današnjem, okruglog oblika, sa gravurama na površini. Izrađivao se od prirodne legure zlata i srebra, zvane elektrum - objašnjava Đurđev.

I Kinezi i Evropljani su imali naviku da na novcu ispisuju težnje vladara ili da graviraju likove bogova i heroja. Na starim kineskim novčićima može se pročitati: "stizanje do vrline", "okupljanje i procvat", "svemoćna vojna sila", "večna radost". Od 118. god. p. n. e. u Kini su počele da se upotrebljavaju novčanice od jelenske kože s ivicom u boji. Smatra se da su to bile prve banknote u istoriji. U jedanaestom veku tokom vladavine dinastije Sung po prvi put u svetu pojavljuje se novčanice nalik na papirne.
- Tokom vladavine cara Han Vutija, 118. godine pre Hrista, usled stalnih vojnih akcija protiv Huna u Mongoliji, carska riznica je bila gotovo prazna. Privatno kovanje je destabilizovalo novac, pa je stalno dolazilo do oscilacija u njegovoj vrednosti. Han Vuti je zbog toga povukao iz opticaja skoro sav novac i izdao blagajničke zapise od kojih je svaki vredeo 400.000 bakarnih novčića. Ti zapisi, koji su se pravili od kože belog jelena, izuzetno retke životinje, bili su veličine kvadratne stope (10x10 cm) i nosili su posebnu šaru. Ovaj neverovatni eksperiment u centralnom bankarstvu bio je unapred osuđen na propast jer je brojnost belih jelena bila izuzetno mala - priča Đurđev.

U evropskoj tradiciji je da se na novčićima nalaze reljefni likovi božanstava i heroja, koji su smatrani zaštitnicima grada ili države, da bi ih tokom istorije menjali likovi vladara koji su novac kovali.

- Izraz moneta nastao je tako što je kraj hrama rimske boginje Junone Monete, koji se nalazio na severnom obronku brežuljka Kapitol, bila kovnica novca. Novac se, naravno, kovao ručno, sve do 16. veka kada počinje njegova mašinska izrada.

Kinezi su papirni novac počeli da koriste oko 800. godine naše ere i zvali ga "leteći novac", zbog toga što je mogao da ga oduva vetar.

Ovaj rani papirni novac bio je neka vrsta sertifikata koji su privatne banke davale trgovcima u zamenu za gotovinu, a oni su mogli da ga zamene za gotovinu prilikom povratka u svoje provincije. Ideja je bila da se spreče pljačke trgovaca pri povratku kućama.

Oko 1000. godine kineske banke počele su da izdaju potpuno konvertibilne banknote za koje je garantovala država, ali su one povučene iz opticaja 1023. godine i od tada su bile u upotrebi samo zvanične novčanice koje je država i štampala - objašnjava Đurđev.