U kandžama farmaceutske mafije (1): Tableta i za dobro jutro
Kada lekari uz dijagnozu Parkinsonove bolesti propišu i lek od koga pacijent naprasno postane homoseksualac, seksualni zavisnik i kockar, život se pretvara u pravi pakao. Upravo to se desilo Francuzu Didijeru Žambartu (Didier Jambart), koji je nekada bio ugledan bankarski menadžer, lokalni odbornik i otac dvoje dece. Ustanovili su da boluje od Parkinsonove bolesti i propisali mu lek reljuip, koji je doveo do toga da dobije homoseksualne sklonosti, počne na internetu da traži partnere za seks i u jednom od tih susreta postane žrtva silovanja.
Na kocku, kojom je postao opsednut, potrošio je i zadnju paru sa računa, ukupno 82.000 evra, zbog čega je zapao u tešku depresiju i čak osam puta pokušao samoubistvo. Britanska farmaceutska kompanija GSK platila mu je odštetu od 200.000 evra, jer je sud utvrdio da postoje dokazi da je lek kriv za sve probleme nesrećnog čoveka.
x Da farmaceutske kompanije zarad uvećanja dobiti kriju neželjena dejstva svojih lekova danas više nije nikakva tajna, ali njihova zataškavanja vrlo često dovode do tragedije. Veliki broj lekova izaziva česte promene raspoloženja i depresiju, iako u prvi mah izgledaju bezazleno. Ko bi rekao da lek protiv akni i bubuljica može toliko poremetiti čoveka, da na kraju podigne ruku na sebe.
Komisija za smrtTrebalo bi napomenuti i Komisiju Kodeks alimentarijus koju su zapravo formirali Svetska zdravstvena i Svetska trgovačka organizacija. Doktor Matijas Rat, svetski poznati nutricionista, u nekoliko navrata je ukazivao na to da je cilj ove komisije da spreči plasiranje na tržište svih prirodnih lekova i suplemenata. |
A upravo se to desilo mladiću Džesu Džonsu koji je zbog problema sa kožom počeo da koristi čudotvorni lek roačutan. U poslednjem mejlu koji je planirao da pošalje roditeljima, napisao je da mrzi taj lek i da je od momenta kada je počeo da ga uzima postao depresivan, te da je potpuno izgubio interesovanje za devojke. Našli su ga pet dana kasnije. Bacio se sa litice.
x Farmaceutska mafija prema rečima zagrebačke doktorke Lidije Gajski ozbiljno nam radi o glavi. U svojoj knjizi "Lekovi ili priča o obmani" kaže da je smisao svega što veća potrošnja lekova, odnosno povećanje zarade.
- Dovoljno je reći da se osnovne smernice prema kojima radimo u poslednjih desetak godina kose sa kliničkim iskustvom lekara, ali i zdravim razumom bolesnika. Primera radi, normale za krvni pritisak su prvo sa 160/95 pale na 140/90, a onda na 120/80 i ima tendenciju pada. Slično je sa šećerom i holesterolom. To spuštanje normala nije slučajno, jer je farmaceutska industrija potrošila bolesne ljude, pa zalazi među zdrave, nazivajući ih rizičnim. Od holesterola je stvoren rizik za srčani udar, od visokog pritiska za moždani, od šećera preti otkazivanje bubrega i slepilo. I da ne bi rizikovali zdravi ljudi počinju da uzimaju lekove - između ostalog kaže Lidija Gajski u svojoj knjizi.
x Sličnog su mišljenja i dva ugledna francuska lekara, bivši direktor pariske bolnice Neker Filip Iven i zastupnik francuskog parlamenta i lekar Bernard Debre. Nakon ispitivanja 4.000 lekova sa francuskog tržišta, ustanovili su da je polovina potpuno beskorisna, 20 odsto ljudski organizam teško podnosi, a pet odsto ima potpuno suprotno dejstvo od predviđenog.
x U naučnim krugovima godinama se raspravlja i o delotvornosti hemioterapije, to jest primene hemijskih sredstava. Neki je nazivaju zločinom i genocidom nad milionima ljudi obolelim od kancera. Naime, neka laboratorijska istraživanja su pokazala da hemioterapija ne može da izleči kancer. Da je reč o prevari koja donosi ogroman profit farmaceutskoj mafiji. Doktor Alen Levin u knjizi "Lečenje kancera" piše da većina pacijenata obolelih od raka umire od hemioterapije.
- Hemioterapija ne odstranjuje rak dojke, debelog creva ili pluća, nego hirurgija. Ova činjenica je dokumentovana pre više od 10 godina, ali lekari i dalje uporno koriste hemioterapiju za ove tumore - kaže Levin.
x Jedan od najočiglednijih primera kako se bolesti izmišljaju ili predstavljaju gorim nego što zapravo jesu zarad povećanja potrošnje lekova, jeste depresija. U poslednjih 20-ak godina depresija je od izuzetno retke psihijatrijske bolesti postala jedan od najvećih globalnih zdravstvenih problema. Tako je rasla i upotreba antidepresiva, koji su danas postali najpopularniji lekovi. Nekad su propisivani samo za tešku depresiju, a danas su mirođija u svakoj čorbi. Uz redovnu terapiju koriste ih i srčani bolesnici, dijabetičari, bulimičari, pa i žene koje boluju od postporođajnog sindroma. Počelo je od Amerikanaca koje danas nazivaju "prozak nacijom", a proširilo se na celu planetu, koja je dobila armiju uspavanih zombija sa otupelim emocijama.
x Nasuprot globalnoj tabletomaniji koju diktiraju moćne farmaceutske kompanije u sprezi sa lekarima, nalazi se struja naučnika koji pokušavaju da proguraju neke medikamente koji navodno zaista leče. Primer je lečenje koloidnim srebrom. U Americi se već punih 20 godina rade istraživanja koloidnog srebra i utvrđeno je da deluje na čak 650 različitih vrsta bolesti. U SAD je srebro bilo masovno upotrebljavano kao najjači poznati prirodni antibiotik, sve do 1938. godine, do pojave FDA.
Međutim, nisu ga iskorenili iz hirurških sala, jer je definitivno najbolji prirodni ubica bakterija. U upotrebi su ostali i srebrni zavoji, jer imaju neverovatnu sposobnost da ubrzaju regeneraciju tkiva. Pobornici lečenja srebrom tvrde da farmaceutske industrije zapravo nemaju motiv da izleče bolesti, jer bi nestajanje bilo koje bolesti izazvalo gubitak od nekoliko milijardi dolara na tržištu lekovima.
