Direktori pljačkaju i gubitaše
Rukovodstvo najveće osiguravajuće kuće u Srbiji - Dunav osiguranja, na kompanijske ručkove i poklone potrošilo je u prvoj polovini 2014. godine neverovatnih 420.000 evra. Istovremeno, prenose beogradski mediji, ta državna osiguravajuća kuća nakupila je 36 miliona evra gubitaka, ali to nije smetalo poslovodstvu da mesečno na "reprezentaciju" troši nešto više od 70.000 evra.
Javnost u Srbiji je gnevna, ne samo zbog činjenice da jedna osiguravajuća kuća uopšte može da pravi gubitke, već i da troškove reprezentacije potpisuju čelnici sa platama od nekoliko stotina hiljada dinara. Na primer, kadar SPS i prvi čovek Dunav osiguranja Marko Ćulibrk mesečno zarađuje 670.000, a neki tvrde da postoje direktori koji inkasiraju mesečno i 800.000 dinara.
Dok se na reprezentaciju troše stotine hiljada evra, ta nekada moćna kompanija ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove zavisnih preduzeća, u prvom redu Dunav turista, koji ne pokriva prihodima ni održavanje hotela na Zlatiboru.
Limuzina za direktoraPre nego što je smenjen, direktor Jugoistoka Igor Novaković odlučio je da u aprilu obnovi vozni park Elektrodistribucije u Nišu. Ta investicija bila je vredna nešto više od 1,5 miliona evra, a među 50 novih automobila i kamiona, našao se i luksuzni "audi A6" vredan 76.000 evra za generalnog direktora. |
Stečajem Univerzal banke Dunav osiguranje izgubilo je i 10 miliona evra depozita, a u internom izveštaju preduzeća se navodno pominje da "sva ulaganja u plasmane donose samo gubitke", te da "gubitak od 4,2 milijarde dinara predstavlja poslednje upozorenje da je krajnje vreme za promene u načinu poslovanja".
Podsetimo, kontrolu rada osiguravajućih kuća, kao i banaka, obavlja Narodna banka Srbije i ona ima pravo da izvrši vanrednu kontrolu poslovanja, ili da sačeka redovni izveštaj preduzeća.
Informacija o zbivanjima u Dunav osiguranju dolazi samo tri dana pošto je predsednik Vlade Aleksandar Vučić zatražio hitno smenu Nebojše Tomovića, zamenik generalnog direktora saobraćajnog preduzeća Lasta. Prema ovoj informaciji, Tomović je pre tri meseca postavljen na to mesto, i od tada je na reprezentaciju potrošio više od 400.000 dinara.
Pored plate od 260.000 dinara, nije prestajao da jede i pije na račun preduzeća. Za samo pet dana u jednom beogradskom restoranu potrošio je dve prosečne srpske plate. Rezigniran ponašanjem ovog kadra SNS, premijer je dao nalog da se Tomović smeni do kraja dana.
- Šta se zbiva u ovoj našoj tranzicionoj Srbiji možda najbolje govori jedno poređenje s vremenom komunizma. Znate, i tada se kralo, ali su komunisti krali iz dobiti, a ovde se supstanca razara. Auto nam je u blatu i niko neće da izađe da ga pogura, već samo gledaju ko će biti za volanom - kaže Miodrag Zec, profesor ekonomije na beogradskom Filozofskom fakultetu.
Naprednjak rekorderDejan Andrejević, poslanik SNS o kojem je beogradska štampa prošle nedelje pisala kao o "skupštinskom rekorderu po broju fotelja u koje je zaseo", za dva meseca naplatio je skoro 2.500 evra kao troškove puta iz Niša u Beograd na sednice Skupštine. Ne samo što je ovaj iznos nekoliko puta veći od realne cene povratne karte nego je Andrejević u u Beograd dolazio službenim kolima niškog Javnog preduzeća Naisus, čiji je direktor, što navodi na sumnju da su troškovi naplaćeni i u Skupštini i u Gradu Nišu. |
Svaka vlada se zaklinjala u profesionalnost i odgovornost, departizaciju i transparentnost, ali je to po pravilu izostajalo. Na surovu realnost nas s vremena na vreme podseti neki skandal i sve uglavnom prođe za tri dana.
- Vlada treba da motiviše prave stručnjake da dođu na čelo javnih preduzeća - smatra izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Nenadić kaže da su vršioci dužnosti u Javnim preduzećima podložni uticajima onih od kojih zavise na dnevnom nivou. Zato bi prioritet trebalo da bude da se okončaju konkursi koji su već raspisani. I to iako mnogi nisu raspisani u predviđenom roku do 30. juna 2013. godine.
- Smene u javnim preduzećima uslede kada neko naškodi ugledu stranke, umesto da imamo državnu kontrolu i da je vlada obavezna da razmatra i planove rada i izveštaje o učinku - kaže Nenadić dodaje da je kod nas prvo pitanje da li će se uopšte na konkurse javljati ljudi koji nemaju partijsku zaleđinu.
- Dosadašnje iskustvo u tom pogledu je loše. To je zato što se unapred zna kome će šta da pripadne tamo gde postoje koalicije. Ako se malo ljudi javi, a imaju unapred signal da mogu biti izabrani, onda konkurs gubi smisao - ukazuje Nenadić.
