Opasna politika preko tuđih leđa (4): Ukrajinska kriza potpalila vatru
Region Zapadnog Balkana se ponovo našao u fokusu velikih sila po izbijanju ukrajinske krize 1.500 kilometara daleko. To ističe Boško Jakšić, novinar i spoljnopolitički komentator "Politike", objašnjavajući zašto je poslednjih godina sve žustriji medijski i politički sukob u državama Zapadnog Balkana.
- Potpuno je jasno da je od izbijanja ukrajinske krize ovaj region dobio na važnosti, kao poligon za ostvarivanje interesa Zapada i Rusije. Svaka zemlja je postala ponaosob važna, a to vidimo na primeru malene Crne Gore i njenog napredovanja u NATO, što je izazvalo neproporcionalne reakcije Moskve. Nije bez razloga bivši državni sekretar SAD Džon Keri prošle godine Balkan nazvao linijom vatre - smatra Jakšić.
Jedan od razloga što je okršaj velikih sila na Balkanu gotovo otvoren leži i u tome što Amerika i Rusija u ovom regionu ne mogu previše da izgube, ali zato mogu mnogo da dobiju.
- Njihov cilj je da ako već ne mogu da ostvare direktne interese, onda barem da blokiraju rivalsku stranu u tome. U tom planu je Rusija posebno pojačala svoje aktivnosti poslednjih godina. Od kada je 2014. Balkan stavila na mapu strateških interesa, od tada se povećavaju njen uticaj i pritisci. Putinova administracija koristi sve sofisticiranije metode, koje je do sada samo Zapad koristio. Prepoznali su značaj meke moći, pa tako u Rusiji zabranjuju nevladine organizacije, ali ih zato Kremlj osniva po celom regionu Balkana - objašnjava Jakšić.
Kao jedno od sredstava pritiska, Rusija koristi gas i podsećanje na zajedničko slovensko poreklo.
- Rusija je do pre neku godinu insistirala i upozoravala zemlje Zapadnog Balkana koje nisu deo NATO, da ne ulaze u tu organizaciju. Sada su ambicije porasle, pa se ove zemlje odvraćaju i od Evorpske unije. Nudi se kao alternativa evro-azijska unija sa Rusijom i zemljama Centralne Azije. Sa druge strane, Amerika je zabavljena svojim problemima, konsolidovanjem vlasti Donalda Trampa, pa će biti potrebno puno vremena da se Zapadni Balkan postavi na njene radare - smatra Jakšić.
Prepušteni populizmu
I Evropska unija je takođe zabavljena svojim problemima, Bregzitom, migrantskom krizom, terorizmom, pa nema puno vremena za Balkan.
- Prepušteni smo sami sebi i tada počinju da rastu nacionalizmi. Kad političari nemaju adekvatne odgovore na goruće probleme, onda se bave populizmom i nacionalizmom. Situacija pomalo podseća na 1991. godinu, kada takođe Evropa i SAD nisu imali vremena da se bave sa SFRJ, već im je glavni problem bio raspad SSSR i šta će biti sa nuklearnim raketama. Jedina nada ostaje da, ako već sami nismo u stanju da izvučemo iskustva iz ratova, bar da će EU izvući pouku iz svog nečinjenja, koje je posle platila mnogo i da će sada nešto uraditi - zaključuje Jakšić.
