Ljudi se više boje ateista od vernika?
Veliko istraživanje sprovedeno 2006. godine među Amerikancima otkrilo je da oni, kako privatno, tako i javno, teže prihvataju ateiste od bilo kojih drugih pripadnika dugog popisa etničkih i verskih grupa.
U izveštaju predstavljenom u časopisu American Sociological Review autori ističu: "Iako je odbojnost prema muslimanima jako porasla nakon napada 11. septembra, prema ateistima je ostala veća."
Zašto ateisti u najvećem delu sveta spadaju među najomraženije ljude? Odgovor na ovo pitanje u novom je istraživanju potražio tim pod vođstvom psihologa Vila Gervajsa sa Univerziteta British Columbia". U radu koji je nedavno objavljen u časopisu APA PsycNET stručnjaci su došli do prilično uverljivog objašnjenja. Naime, čini se da većina ljudi ateiste doživljava kao osobe kojima se ne može verovati.
"Ljudi religioznost doživljavaju kao znak pouzdanosti", ističu autori. "Budući da se pouzdanost smatra najvrednijom osobinom, jasno je odakle tako negativan stav prema nevernicima."
Gervajs i njegovi saradnici ovaj problem su istražili sa evolucionističkog stanovišta. "Mnogi naučnici složili su se da bi religiozna verovanja mogla biti jedan od mehanizama koji su ljudima omogućili da sarađuju u velikim grupama time što su društvenu kontrolu i kažnjavanje poverili natprirodnim silama", kažu autori.
Drugim rečima, religija je kroz veći deo ljudske istorije igrala važnu ulogu u pojačavanju egzistencijalnih strahova. Ona je ljude držala na liniji i obeshrabrivala njihovo sebično delovanje koje je bilo štetno za veću zajednicu. Gervajs i njegovi kolege ističu da su neka nova istraživanja utvrdila da je ponašanje ljudi manje sebično kada ih neko podseti da ih posmatraju natprirodne sile.
Ako verujete, makar i implicitno, da je božanska kazna glavni uzrok koji sprečava nemoralno ponašanje, onda će vam se nedostatak vere činiti kao dozvola za sve. Godine 2002. jedno ispitivanje "Pew Research Centera" pokazalo je da gotovo pola Amerikanaca veruje da je moralnost nemoguća bez verovanja u Boga.
Ateisti su moralniji od vernika
|
Eksperiment 1 Razmotrimo jedan od eksperimenata. Stotinu i pet studenata pročitalo je kratku priču o čovjeku koji nije preuzeo odgovornost nakon što je svojim automobilom udario parkirano vozilo, a potom je još uzeo novac iz novčanika koji je pronašao na ulici. Studentima je potom postavljeno pitanje šta misle da je najverovatnije bio taj nemoralan čovjek: a) učitelj ili b) učitelj uz još jedan faktor identifikacije. Dodatak je bio različit za različite studente – za neke je bio hršćanin, dok je za druge bio musliman, silovatelj ili ateista. Najčešći odgovor bila je kombinacija "učitelj – ateist". Zanimljivo je da je ona dobila više glasova čak i od "učitelja - silovatelja". "Ovakav opis osobe koja vara osiguravajuće društvo i krade novac kada su mogućnosti da ga se otkrije male, ispitanici su pripisali samo silovateljima i ateistima", napisali su autori. "Niko ga nije doživeo kao profil religiozne osobe, bilo hršćanina ili muslimana.' |
Ne postoje stvarni dokazi koji bi potkrepili pretpostavku da ateizam vodi u pad moralnosti. Jedno istraživanje sociologa Fila Zakermana iz 2009. utvrdilo je da ateisti i sekularni ljudi zapravo imaju više etičkog osećaja za društvenu pravdu od vernika. Naime, pokazalo se da je njihov stepen predrasuda, etnocentrizma, rasizma i homofobije znatno niži nego kod većine vernika. Zakerman ističe da, osim kada je reč o samoubistvima, zemlje u kojima nereligiozni ljudi imaju prevagu po svim ostalim indikatorima društvenog zdravlja bolje stoje od onih u kojima nemaju.
Zanimljivo je da je u svesti javnosti ostala vrlo snažna veza između ateizma i nemorala, a naročito je naglašena među ozbiljnim vernicima. Gervajs i njegovi suradnici potvrdili su to kroz šest eksperimenata od kojih je pet sprovedeno među studentima na Univerzitetu "British Columbia".
Zapadna Kanada, pišu autori, jedno je od najsekularnijih područja Severne Amerike. Međutim, pokazalo se da i u njoj, pa čak i među visoko obrazovanim ljudima, postoji nepoverenje prema ateistima.
Jedno drugo istraživanje pokazalo je da nepoverenje prema ateistima igra veliku ulogu na tržištu rada. Četrdesetero studenata koji su testirani, trebalo je da odluče kome će od dvojice kandidata istih kvalifikacija dati koji od dva posla – jedan je radnik u centru za dnevnu negu, a drugi je posao konobar. Jedina razlika u njihovoj biografiji bila je da je jedan bio ateista, a drugi vernik. Većina studenata dodelila je ateisti konobarski posao koji ne zahteva naročito veliko poverenje.
Gervajs i njegovi kolege smatraju da na antipatije prema ateistima utiču i druge činjenice. Na primer, religiozno verovanje, koje uključuje i verovanje u zagrobni život, mnogim ljudima daje smisao života. Svaku pretnju tom osećaju utehe i nade, vernici će uglavnom doživeti kao opasan i neprijateljski čin. Ali autori ipak smatraju da je ključ negativnih emocija prema ateistima strah da nisu pouzdani. Verovatno je došlo vreme da se ljudi konačno bolje upoznaju s etičkim načelima humanizma.
