Četvrtak 17.04.2014.
12:00
E. V. - Foto: Vesti

Cena prelaska okeana

Marija Šajkaš, novinarka iz Njujorka napisala novi roman "Svaštata Ester Jovanović"
 

Marija Šajkaš, inače jedan od naših saradnika iz Njujorka je diplomirala književnost i srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, a na "New School" u Njujorku je magistrirala međunarodne odnose, sa fokusom na kulturi i medijima. Posle uspešne promocije u beogradskom Aero-klubu i na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, roman će 24. aprila ove godine biti predstavljen i u našem Konzulatu u Njujorku. Promocija je zakazana za 18 časova, a pored autorke će još govoriti i konzul Republike Srbije Mirjana Živković i naša poznata pijanistkinja Jasna Popović.
 

Do knjige preko "Vesti"

Kako čitaoci mogu doći do vaše knjige?
- Ako nisu u Srbiji, za sada preko interneta. Elektronsko izdanje je u prodaji na Amazonu pod nazivom "Ester Jovanovics Scrapbook", a ima je i na Google Pladž i na I-tunes. Oni koji su skloniji listanju knjiga, da tako kažem, u tradicionalnom formatu, mogu je kupiti preko Knjižare "Vesti", a imaću ih i na promociji za one koji bi želeli potpisani primerak.

Roman "Svaštara Ester Jovanović" ima dve glavne junakinje, Amerikanku i Srpkinju, čiji su životi neraskidivo povezani tajnom sakrivenom među žicama klavira. Amerikanka je živela početkom 20. veka, a Srpkinja na njegovom kraju. Amerikanka odlazi za Beograd, a Beograđanka se sprema u Njujork. Šta ste hteli da pokažete opisujući ove dve na prvi pogled nespojive sudbine?
- Da je, bez obzira na to odakle krećete i koji su vam motivi, proces imigracije suštinski uvek isti! Da je od toga da li ste se uputili iz Srbije za Ameriku ili obrnuto, za uspeh važnija činjenica da ste se odvažili da pređete okean. I da je taj prelazak okeana ono što osnažuje čoveka i omogućava mu da uspe u novoj sredini. Treba skupiti hrabrost i krenuti u neizvesnu budućnost. Naravno, svi mi koji smo se odlučili na život u tuđini znamo kolika se i kakva cena za to plaća. Sa druge strane, odlazak iz domovine nam omogućava da život izgradimo ispočetka. I to radi moja

Amerikanka kada se pred Drugi svetski rat obrela u Kraljevini Jugoslaviji.


Šta možete da nam kažete o susretu Amerikanke sa predratnim Beogradom?
- To je ljubav na prvi pogled u kojoj se najpre uočavaju razlike, kao što je na primer činjenica da 1938. godine u Beogradu još uvek nije postojao nijedan semafor, ili da su se neki ljudi još uvek plašili da pozvone na električno zvonce u strahu da ih ne ubije struja. Glavna junakinja u Beogradu uči srpski jezik, usvajajući time kulturu zemlje u kojoj se našla. Pa ona tako primećuje da u srpskom jeziku ne postoji reč za "judgmental", iako joj se ponekad čini da je cela nacija upravo takva. Postoji mnoštvo izraza koji su isti u oba jezika, i kao što ne dolikuje iseljeniku, ona beleži da je "Daleko od očiju, daleko od srca" jedan od njih. Nakon što je upoznala Beograd i Beograđane, ona zaključuje da narod koji ima izreku "Drži je kao malo vode na dlanu" sigurno ume duboko da voli.
 

Roman prepun istorije

Posebnost romana predstavlja i činjenica da je većina ličnosti koje se u njemu spominju stvarno postojala?
- Profesionalno se bavim medijima, pa u mom slučaju nije bilo velike razlike između pisanja romana i istraživačkog novinarstva, tako da se "Svaštara Ester Jovanović" čita kao detaljno istraženi istorijski roman. Posebno mi je bilo drago što sam pisala o Amerikancima koji su pred Drugi svetski rat zaista boravili u Beogradu. O doktorki Rozali Morton, koja je beogradskoj Hitnoj pomoći poklonila prva ambulantna kola, o ambasadoru Arturu Blisu Lejnu, koji je predvodio američku zajednicu, o dopisniku "Njujork tajmsa" Sajrusu Sulzbergu, bliskom prijatelju kneza Pavla i nasledniku medijske imperije, o Mejbl Grujić, rođenoj Danlop, koja je osnovala Serbian Aid fond, kao i živopisnoj Rut Mičel, ćerki guvernera Viskonsina i sestri začetnika američke avijacije Bila Mičela, koja je toliko bila poneta Srbima i Srbijom da se pred početak Drugog svetskog rata priključila četničkom pokretu.

Osobenost romana koji je inače prošle godine ušao u najuži izbor za Deretinu nagradu, ogleda se i u vizuelnoj prezentaciji. U tradicionalnom formatu, u pitanju je knjiga koja je sastavljena od različitih fontova, pisama, crtica, policijskih zapisnika, starih razglednica i slično, dok je u elektronskom formatu to među prvim potpunim elektronskim knjigama na srpskom jeziku?
- Dizajn je uradila naša nagrađivana umetnica Branka Milošević i usuđujem se da kažem da je moja knjiga jedan vrlo lep - predmet. Odštampana je u punom koloru, sa nalepljenim isečcima iz starih novina, sa dodatim starim markama, fotografijama i slično, i dolazi lepo upakovana u kartonsku kutiju, sličnu kutijama u kojima su naše bake i mame čuvale važna pisma ili uspomene. U elektronskom formatu smo se potrudili da ponudimo dodatni sadržaj, urbanu geografiju Njujorka, pa tako sledeći hiperlinkove čitalac može više saznati o istoriji grada kao što je npr. takmičenje Krajslera i Empajer stejt bildinga za najvišu zgradu u Njujorku ili kako su dadaisti preuzeli Vašington skver spomenik.

2018 © - Vesti online