instagram/printscreen
Andrija Milošević

U našoj stalnoj rubrici 10 + 10 razgovarali smo sa Andrijom Miloševićem

1. Ko je najzaslužniji za vašu karijeru?

– Najviše sam sam zaslužan, a onda i neki divni ljudi, projekti, pojedine slučajnosti i neka vrata koja su se sasvim slučajno otvorila, a ja kroz njih prošao ubeđen da sam baš tuda morao proći.

2. Kako se borite sa tremom?

– Jednostavno, izađem na scenu.

3. Koji aplauz pamtite?

– Jednom smo igrali na Letnjoj pozornici u Tivtu. U pola predstave nestane struja. Ja pitam publiku da li hoće da prekinemo izvođenje, a njih više od hiljadu upale svoje mobilne telefone i obasjaju scenu. Mi tako odigramo do kraja. To je bila neverovatna noć i aplauz koji ću pamtiti.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?

– Za sada ne znam.

5. Kome se divite i zašto?

– Divim se prirodi, ovom neponovljivom životu koji mi je podaren. Divim se svemu što vidim u prirodi. Njenim zakonitostima, živim bićima i dobrim ljudima.

6. Kao dete maštali ste da budete…?

– Fudbaler.

7. Kakvu muziku slušate?

– Iskrenu. Ne zanima me žanr, samo emocija.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?

– Pamtim neke svoje rođendane proslavljene na planini iznad manastira Morača. Bili su mi prisutni neki bliski i dragi ljudi. Sve što vredi pamtite zbog ljudi.

9. Gde biste najradije živeli?

– Već živim tamo. Beograd je posebno mesto i poseban kutak. Možda nekada u budućnosti preselim svoje telo na neko more.

10. Neostvarena želja?

– Koga briga za neostvarene želje. Ne osvrćem se i ne kukam. Idem dalje.