3.1. Koji se lekovi koriste u lečenju gripa (H1N1)?
3.2. Šta su antivirusni lekovi?
3.3. Da li su svako može da koristi antivirusne lekove?
3.4. Da li je neophodno čekati laboratorijske nalaze pre početka tretmana antivirusnim lekovima?
3.5. Kakav je standardni režim za upotrebu antivirusnih lekova?
3.6. Kakva je preporuka SZO u korišćenju antivirusnih lekova?
3.7. Da li virus može da postane otporan na antivirusne lekove i zašto?
3.8. Koliko je do sada prijavljeno slučajeva otpornosti virusa na antivirusne lekove?
3.9. Da li SZO očekuje još slučajeva otpornosti na antivirusne lekove?
3.9.1. Kada je virus novog gripa postao otporan na "tamiflu"?
3.10. Da li je SZO zabrinuta zbog otpornosti virusa na antivirusne lekove?
3.11. Da li pojedinci treba da naprave zalihe antivirusnih lekova?
3.12. Da li bi pojedinci trebalo da uzimaju antivirusne lekove kao preventivu?
3.13. Gde pojedinci mogu da kupe antivirusne lekove?
3.14. Da li je istina da u Srbiji nema dovoljno respiratora?
3.15. Da li mi treba knjižica da bih se lečio od novog gripa?
3.1. Koji se lekovi koriste u lečenju gripa (H1N1)?
U lečenju gripa izazvanog virusom A H1N1 koriste se dva antivirusna leka. To su Oseltamivir i Zanamivir, poznatiji pod imenima koja imaju u prodaji – Tamiflu ili Relenca.
Ovi lekovi su potvrđeni u kliničkim istraživanjima u lečenju sezonskog gripa i pretpostavlja se da će biti isto tako korisni u lečenju gripa H1N1.
3.2. Šta su antivirusni lekovi?
Antivirusni lekovi su oni koji utiču direktno na viruse i sprečavaju ih da se množe.
3.3. Da li su svako može da koristi antivirusne lekove?
Ove lekove treba uzimati samo ako ih je prepisala kvalifikovana osoba koja pruža zdravstvenu negu. SZO preporučuje da svi pacijenti (uključujući trudnice) i sve starosne grupe (uključujući decu i novorođenčad) budu tretirani oseltamivirom (Tamifluom) u slučaju ozbiljnog ili pogoršanog stanja usled bolesti.
Tretman Tamifluom ili Zanamivirom (Relencom) treba da bude ponuđen i svim pacijentima koji su u rizičnim grupama u slučaju bolesti, čak i kad je ona blaga ili bez komplikacija.
3.4. Da li je neophodno čekati laboratorijske nalaze pre početka tretmana antivirusnim lekovima?
Ne, ako klinička slika bolesti ukazuje na potrebu tretmana antivirusnim lekovima, onda on treba da počne što je pre moguće.
Smatra se da lekovi postižu najbolji efekat ako počnu da se piju 48 sati nakon pojave prvih simptoma.
Ako bude odlaganja, tretman može biti manje efikasan.
3.5. Kakav je standardni režim za upotrebu antivirusnih lekova?
Za Oseltamivir (Tamiflu), tretman za odrasle je jedna kapsula od 75 mg dva puta dnevno, tokom pet dana.
U slučaju ozbiljne ili produžene bolesti, doktori mogu da odluče da koriste veće doze ili da produže tretman.
Zanamivir (Relenca) se inhalira kao puder. Preporučena doza za odrasle i decu stariju od pet godina su dve inhalacije dnevno (2 x 5mg), tokom pet dana.
3.6. Kakva je preporuka SZO u korišćenju antivirusnih lekova?
Studije pokazuju da rani tretmani, po mogućnosti u roku od 48 sati od pojave prvih simptoma gripa, daju najbolji klinički ishod.
Za pacijente čije je stanje izuzetno ozbiljno ili počinje da se pogoršava, SZO preporučuje trenutni tretman Oseltamivirom (Tamifluom), bez ozbira kada je bolest počela i bez čekanja laboratorijskih rezultata.
Takva preporuka važi i za pacijente koji su u ozbiljnoj opasnosti da se zaraze, uključujući one sa određenim medicinskim stanjima, s tim što se u terapiji uz Tamiflu može koristiti i Zanamivir (Relenca). U svim slučajevima, tamo gde Tamiflu nije dostupan iz bilo kog razloga, doktori mogu da daju pacijentu i Relencu.
3.7. Da li virus može da postane otporan na antivirusne lekove i zašto?
Da. Razvoj otpornosti na antimikrobske agente, uključujući tu antivirusne lekove, često se može videti u slučajevima kad se antivirusni lekovi koriste u velikim količinama.
Brzina kojom se takva otpornost razvija, procenat virusa koji razviju otpornost i sposobnost novog virusa da se širi, zavisiće od nekoliko faktora, uključujući tu činjenicu kako je antivirusni lek korišćen i da li novi (mutirani) virus otporan na lekove može da se „takmiči“ dovoljno dobro da bi se širio.
Gotovo polovina od do sada prijavljenih slučajeva otpornosti na Oseltamivir (Tamiflu), desila se u slučajevima kada su pacijenti uzimali Tamiflu iz predostrožnosti, kako bi smanjili šanse da obole.
3.8. Koliko je do sada prijavljeno slučajeva otpornosti virusa na antivirusne lekove?
Do 24. septembra 2009. Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je prijavljeno 28 takvih slučajeva.
12-oro njih su bili ljudi koji su koristili Tamiflu iz predostrožnosti, pošto su bili izloženi virusu.
3.9. Da li SZO očekuje još slučajeva otpornosti na antivirusne lekove?
Da, s obzirom na to da će ljudi nastaviti da koriste Tamiflu i u mesecima koji su pred nama.
3.9.1. Kada je virus novog gripa postao otporan na "tamiflu"?
Virus novog gripa otpornog na lekove počeo je da se širi početkom novembra među pacijentima u jednoj bolnici u Velsu, a SZO je potvrdila da je reč o obliku koji ne reaguje na "tamiflu" i koji se prenosi ljudskim kontaktom.
Stručnjaci smatraju da je reč o prvom slučaju u Evropi da se ova vrsta novog gripa otpornog na lekove prenela na nekoliko osoba, mada ističu da je reč o osobama sa ranije postojećim imunološkim problemima.
U svetu je zabeleženo nekoliko izveštaja o otpornosti na "tamiflu", a u SAD je poznat samo jedan slučaj da su se novom vrstom virusa zarazile dve osobe.
3.10. Da li je SZO zabrinuta zbog otpornosti virusa na antivirusne lekove?
SZO će nastaviti da nadgleda pandemiju gripa (H1N1) i tražiće znakove povećanja otpornosti virusa na antivirusne lekove, u meri u kojoj bi to moglo da ugrozi javno zdravlje u velikoj meri.
3.11. Da li pojedinci treba da naprave zalihe antivirusnih lekova?
SZO ne preporučuje pojedincima da prave zalihe antivirusnih lekova kakvi su Tamiflu i Relenca, osim ako tako nije preporučio doktor ili nadležno nacionalno telo za zaštitu zdravlja.
Takvo telo bi, u određenim slučajevima, moglo unapred da nabavi antivirusne lekove za pojedince za koje postoji rizik od obolevanja, ili za one koji nemaju brz pristup lekovima u slučaju da se razbole.
3.12. Da li bi pojedinci trebalo da uzimaju antivirusne lekove kao preventivu?
Generalno, SZO ne preporučuje upotrebu antivirusnih lekova iz predostrožnosti. Za ljude koji su bili izloženi virusu i veći je rizik da obole, SZO preporučuje često praćenje eventualnih simptoma bolesti, koje bi pratio brz tretman antivirusnim lekovima, ako se simptomi bolesti zaista razviju.
U julu ove godine desetine hiljada ljudi širom Velike Britanije lagali su svoje lekare da imaju simptome svinjskog gripa kako bi došli do leka Tamiflu, preneo je “Indipendent“. U tekstu se napominje da Tamiflu nije lek za svinjski grip, već da samo sprečava širenje virusa kroz organizam i smanjuje mogućnost prenošenja bolesti sa obolelog na nekoga iz njegove okoline.
3.13. Gde pojedinci mogu da kupe antivirusne lekove?
Antivirusni lekovi, kakvi su Tamiflu i Relenca, generalno su dostupni samo preko lekarskog recepta, mada su neke zemlje napravile specijalne aranžmane tokom pandemije, kako bi osigurale da antivirusni lekovi brzo budu dostpuni pacijentima.
Antivirusni lekovi bi trebalo da budu dostupni preko ovlašćenih snabdevača lekova (na primer, preko apoteka) i u skladu sa nacionalnom procedurom za izdavanje lekarskih recepata. Pojedinci ne bi trebalo da kupuju proizvode koji se prodaju van nacionalnog medicinskog lanca snabdevanja lekovima.
Osim što pojedinac treba da ima lekarski recept, savetuje se i dodatna opreznost kada se antivirusni lekovi kupuju na Internetu.
3.14. Da li je istina da u Srbiji nema dovoljno respiratora?
U zdravstvenim ustanovama u Srbiji ima ukupno 352 respiratora, a Vlada će po hitnom postupku nabaviti još 130 respiratora poručili su iz Radne grupe za pandemiju.
1. Klinički centar Srbije trenutno ima 70 respiratora, od kojih se osam nalazi na Infektivnoj klinici.
2. Vojnomedicinska akademija raspolaže trenutno sa 33 respiratora
3. Kliničko-bolnički centar „Zvezdara” ima 4 respiratora.
4. Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa” ima 8 respiratora koji se koriste za sve bolesnike, a ne samo za one koji imaju komplikacije usled novog gripa.
5. Zbog nedavnog požara, deo bolnice KBC „Dr Dragiša Mišović” gde su bili respiratori nije u funkciji, pa zbog toga u ovu ustanovu nije moguće slati pacijente sa teškom kliničkom slikom novog gripa.
6. Na Infektivnoj klinici u Nišu trenutno se koriste 4 respiratora.
7. Zdravstveni centar u Kruševcu ima 3 respiratora.
3.15. Da li mi treba knjižica da bih se lečio od novog gripa?
Ne. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) obavestio je 10. novembra sve zdravstvene ustanove u Srbiji da i građani koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju pravo na lečenje od novog gripa.
"Svim osobama za koje se sumnja da su zaražene virusom A H1N1, a nemaju zdravstvenu ispravu ili ona nije overena, mora se obezbediti neophodna dijagnostika i lečenje", navodi se na sajtu RZZO.
Dodaje se da je ta mera uvedena zbog sprečavanja širenja novog gripa.
"To praktično znači da će i građani koji nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje, pa time nemaju knjižicu ili ona nije overena, biti tretirani kao i pacijenti sa zdravstvenim osiguranjem, navodi se na sajtu.
