Uz male heroje već 18 godina
Tradicionalno, već punih 18 godina, jedan Parižanin i njegovi prijatelji su na posebnom zadatku, koji su obavljali sa velikom revnošću, ljubavlju i posebnim osećajima u vreme dva najradosnija hrišćanska praznika, Božić i Vaskrs.
Činili su to u vreme kriza, nedostataka svake vrste, kada nije bilo udruženja i organizacija koje bi se pobrinule i makar malo usrećile najosetljivije grupe stanovništva u otadžbini. Njegovo ime je poznato već širom sveta, baš kao i njegovim pomoćnicima, a reč je o Iliji - Mikiju Vujoviću, udruženim sa prijateljima i đacima Srpske dopunske škole iz Pariza, koji su za sve ove godine u vreme praznika bili tu da usreće mališane obolele od najtežih malignih bolesti.
Lokacija je, takođe, dobro poznata, jer se radi o Odeljenju hematoonkologije Instituta za majku i dete, mestu na kome od hiljadu želja, deca i njihovi roditelji imaju samo jednu - da ozdrave.
Znaju to, plemeniti čitaoci "Vesti" iz Pariza, koji su im i ove godine priredili novogodišnje paketiće kako bi ulepšali praznike i makar na jedan dan skrenuli misli sa svega onog što ih čeka dok traje lečenje.
Budući da humani Miki Vujović nije mogao da dođe u otadžbinu, kao što je to često činio prethodnih godina, u njegovo ime ekipa "Vesti" se obrela na Institutu samo nekoliko dana uoči Nove godine kako bi zajedno sa pedijatrijskim sestrama Bojanom i Đinom, podelili slatke pakete pune najfinijih slatkiša.
Poruka iz Pariza
- Pre svega, svoj dečici želim brzo ozdravljenje i da svojoj kući odu što pre. Mi ih iz Pariza mnogo pozdravljamo kao i njihove roditelje koji su veoma hrabri i stalno su uz svoju decu. Kao bivši medicinski radnik posebno se zahvaljujem dr Đokiću, onkologu koji sa mnogo ljubavi leči mališane i brine o njima danju i noću. Nije lako raditi sa tako teškim pacijentima, a posebno decom. Ipak u medicini, čovek treba samo da gleda napred i da veruje da će biti bolje i siguran sam da će tako i biti uz Božju pomoć. Ovom prilikom želim da se zahvalim Bojani i Đini, koje su dočekale slatkiše iz Pariza da ih spakuju u paketiće i ponesu deci u Institut. Žao mi je što nisam mogao i sam da prisustvujem podeli paketića - napisao je u svom pismu upućenom Redakciji "Vesti" Ilija - Miki Vujović.
Pored slasnih đakonija, deca iz Pariza spremila su i crteže za svoje bolesne drugare, upućujući im dobre želje. Budući da smo stigli u vreme kada je polovina dece već otišla kući za praznike, sve one koje smo zatekli okupili smo pored jelke, njih desetoro, kako bi u svečano ukrašenom holu zajedničkom fotografijom poslali osmehe i poruku zahvalnosti dobrim ljudima i deci iz Francuske. Ali, i ono najvažnije, kako bi im ljupka Mrazica darovala paketiće. "Slatka terapija" podeljena je i malim borcima, mahom opale ili proređene kosice, koji su bili u svojim krevetima priključeni na aparate.
Osmesi govorili više od reči
Svima je bio izmamljen osmeh, pa čak i najmlađima poput petomesečnog Andreja iz Pančeva, čija je majka Kastarina iz Indonezije ili trogodišnjeg Bogdana iz Zaječara sa mamom Marinom, kao i trogodišnje Valentine iz Obrenovca koja nam je rado pozirala.
"Hvala na divnim slatkišima i drugarima iz Pariza na prelepim čestitkama!" - rekli su uglas.
Njihov heroj, dr Dragomir Đokić je, nažalost bio sprečen da prisustvuje podeli paketića, ali nije izostavio da poruči:
- Veliku zahvalnost dugujemo Iliji Vujoviću i humanistima iz Pariza koji su na naše pacijente mislili i ove godine. Istina, mnogo puta su isti ti divni ljudi iz Pariza u Francuskoj dočekivali naše pacijente i pomagali im tokom lečenja, a samim tim na najlepši način postali deo našeg tima čiji je zajednički zadatak da izlečimo ovu decu.
Ubrzo smo napustili Odeljenje hematoonkologije, pomešanih osećanja kao i svakog puta, ali srca na mestu, jer su deca i roditelji bar na tren osetili prazničnu radost koja u talasima zapljuskuje sve one koji su van zidina bolnice.
Zahvalnost svim učesnicima
Mikiju Vujoviću nesebičnu podršku u ovoj akciji pružili su i njegovi humani prijatelji koji godinama žive i rade u Parizu i kad god to mogu, pomažu ugroženim sunarodnicima u matici. Deca su im, naravno, uvek na prvom mestu, a to su: Branka Panić, Dušanka Mataruga, Marija Nakićen, Draga i Velisav Jovanović, Rada i Mićo Aleksić, Mira Simić, Dragoljub Furnigić, Borivoje Ladanović, Goca i Jugo Dinić, Slobodanka Radovanović, Zlate Savuljić, Gordana Golubović, Snežana Radović zajedno sa učenicima srpske dopunske škole iz Pariza 10, 16 i 20 Ivri sur Sen, Isi le Mulino, Robinson, Kulturni centar Srbije, Roni su Bua, Levalua Pere, Pjerfit, Montroj, Bondi, Sens, Oberbilije, San Mor de Fose i Epon zajedno sa svojim nastavnicima Ljiljanom Simić, Blaženkom Trivunčić, Nenadom Milosavljevićem, Jelenom Mihajlović i Aleksandrom Džudović. Prevoznička firma Fudeks, kao i mnogo puta do sada, obezbedila je besplatan prevoz slatke pošiljke do otadžbine, pa deo zahvalnosti za ovu uspešno realizovanu akciju svakako pripada i njima. Miki Vujović se svima od srca zahvaljuje, jer bez njih ništa ne bi bilo moguće.
