Prva crnkinja u MUP Srbije

Rosa Josija Mirembe Abot Bugarčić, ili jednostavno Ruža, prva je crnkinja koja se zaposlila u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Poreklom iz Ugande, udata za Srbina, Ruži je ministar Ivica Dačić svečano uručio rešenje o prijemu u radni odnos, zahvaljujući pre svega njenoj stručnosti.

Rosa Josija Mirembe Abot Bugarčić - Ruža

Ekspert za evropske integracije i projekte u okviru EU, Ruža je iz Ministarstva poljoprivrede prešla u Sektor za finansije MUP-a, u odeljenje koje se bavi izradom projekata u okviru evropskih integracija.

Kako kaže načelnik njenog odeljenja Igor Perić, prava je sreća što su uspeli Ružu kao vrsnog stručnjaka da dovedu u MUP.

Kako ste došli u Srbiju?
- Rodom sam iz Ugande, gde mi žive roditelji, četiri sestre i brat.

Nakon što sam diplomirala poljoprivredu u Ugandi 1994. godine, otišla sam u Holandiju na seminar o novim tehnologijama u gajenju krompira. Tu sam upoznala budućeg supruga. Ubrzo smo otputovali u Ugandu da on upozna moju porodicu, a onda smo otišli za Srbiju, u Guču, odakle je on poreklom i evo već 15 godina živim ovde.

Kakvi su bili vaši prvi utisci o Srbiji?

- Vrlo lepi. Jedino je vreme malo bilo problem, pa prve dve godine dok smo živeli u Guči zimi nisam izlazila iz kuće, već smo samo ložili vatru pošto nisam mogla da se naviknem na hladnoću. Bilo mi je malo teško da savladam jezik, pa sam u prvo vreme imala prevodioca - mog supruga. Ubrzo sam savladala jezik, čak sam naučila i ćirilicu čitajući novine "Politika".

Ovde ste nastavili sa usavršavanjem i radom?
- Završila sam postdiplomske studije iz agronomije, a 2004. godine zaposlila sam se u Ministarstvu poljoprivrede, gde sam radila doskoro. Moja specijalnost su projekti vezani za Evropsku uniju, na čemu radim dugo godina. Svojom stručnošću i radom želim da doprinesem evropskim integracijama Srbije.

Zasnovali ste porodicu, ali ste i održali kontakt sa najbližima u Ugandi?
- Suprug i ja, koji je takođe završio Poljoprivredni fakultet i radi u struci privatno, dobili smo troje dece - Nikolu (13), Mariju (9) i Aleksandra, koji tečno govore srpski i engleski, ali samo pokoju reč jezika mog plemena. Dolazili su mi u posetu majka i sestra nekoliko puta. U međuvremenu sam se odrekla državljanstva Ugande i postala srpski državljanin, tako da sam sada prava Srpkinja.