Petak 24. 5. 2019.
Washington
120
  • Chicago
    150
  • New York
    120
  • Belmont
    130
  • Atlanta
    200
  • Boston
    220
  • Firt
    160
  • Denver
    190
  • Detroit
    120
  • Dover
    210
  • Hartford
    140
  • Orlean
    120
  • Helena
    200
  • Ren
    130
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    140
  • Portland
    260
  • Salem
    210
  • Santa Fe
    50
  • Tampa
    200
  • Topeka
    230
0
Četvrtak 18.04.2019.
03:00
Nada S. Jakšić A

Istorija izbeglištva (10): Reka bez povratka

Izbeglički problem, bar kad su u pitanju izbeglice iz 1992. godine, još nije rešen, kao što nije rešen problem Srba koji su došli u Srbiju početkom Drugog svetskog rata. Grčki i palestinski izbeglički korpus još se bori za elementarna ljudska prava i pravičnu odštetu koju ni međunarodni sudovi nikako da presude.

EPA
Gorka sudbina: Kolone prognanih Srba sa Kosova i Metohije

Povratak Srba na Kosovo danas je onemogućen, kao i nakon Drugog svetskog rata, piše Dobrica Vulović u trotomnoj knjizi "Srbija, zemlja izbeglica".

Povećanjem broja izbeglica u Evropi mogu se očekivati deportacije ekonomskih imigranata, posebno u Jugoistočnu Evropu. Balkanska izbeglička kriza biće još masovnija, a pitanje izbeglica u svetu mnogo složenije. Uzroke izbeglištva i izbeglištvo kao posledicu još niko nije priznao, ali je činjenica da izbeglice koje borave u Srbiji nemaju želju da ostanu u njoj.

Unosno zanimanje

- Na stranu činjenica da Srbija nema uslova za njihovo masovno zbrinjavanje i integraciju i da im pruži uslove za stvarni povratak u zemlje porekla, a da ne govorimo o pravičnoj nadoknadi izgubljene imovine i drugih posledica koje im je okupacija donela. Ako danas u svetu im više od dvadeset pet miliona izbeglica, onda se može pretpostaviti da će mnoge zemlje primenjivati humanitarne, ali drastične mere da ih se oslobode, makar na svojoj teritoriji.Izbeglička kriza će se dalje širiti ukoliko se nastavi sa ratnim sukobima ili širenjem geostrateških sfera uticaja na pojedine regione ili države.

Humanitarni problem i potrebe izbeglica omogućavaju veliko profit desetinama hiljada moćnih kompanija i pojedinaca, jačaju kriminal i šverc ljudima, što je postalo unosno zanimanje gotovo u svim zemljama kroz koje izbeglice prolaze ili u kojima borave.

Za Srbiju je izazovnije tzv. albansko, ali i srpsko pitanje. Kako god da se reši i pitanje Kosova, Makedonije, Grčke, "velike" ili "male" Albanije, u Srbiju će se sliti armija Srba koji nekim čudom još uvek opstaju na tim teritorijama. Među izbeglicama neće biti samo Srbi sa tih područja već i Srbi iz Crne Gore, a ako se primeni drastičniji scenario, i Srbi iz nekih susednih država.

- Moćni albanski lobi, kako god ga dešifrovali, tražiće načina da protera veći broj Albanaca sa svojih teritorija kako bi naselili veće gradove u Srbiji, uključujući i Beograd, dok će ruralno stanovništvo pedalj po pedalj osvajati teritorije koje oni smatraju da im istorijski pripadaju, po velikoj karti koju su iscrtali ideolozi albanske nacije.

Zvanični podaci

Prema zvaničnim podacima, na sajtu Komesarijata za izbeglice Republike Srbije (www.kirs.gov.rs), po prestanku oružanih sukoba i otpočinjanju procesa normalizacije u regionu, broj izbeglica u Republici Srbiji se smanjivao: na popisu 1996. godine, koji je organizovao Komesarijat u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), popisano je 537.937 izbeglica i 79.791 ratom ugroženo lice. Pet godina kasnije (2001), Komesarijat je ponovo u saradnji sa UNHCR-om organizovao popis, na kome je popisano 377.131 izbeglica i 74.849 ratom ugroženih lica.

Taj broj se još više smanjio, tako da je na registraciji izbeglih lica koja borave u Republici Srbiji, koja je sprovedena u periodu od 27. novembra 2004. do 25. januara 2005. godine pristupilo ukupno 141.685 lica. Od ovog broja za 104.246 lica je potvrđen status izbeglice.

Trenutan broj izbeglica u Republici Srbiji iznosi 27.802 lica (19.038 iz Republike Hrvatske i 8.764 iz Bosne i Hercegovine). Prema podacima i procenama Komesarijata, u zemlju porekla se iz Republike Srbije vratilo oko 69.500 lica u Republiku Hrvatsku i oko 79.000 u Bosnu i Hercegovinu i ostale republike bivše SFRJ. U treće zemlje otišlo je oko 46.000 lica, a procenjuje se da je oko 40.000 lica umrlo.

Svetski migracioni tokovi

Do 2011. migracioni tokovi koje su isprovocirali ratovi i konflikti na Bliskom istoku i u Africi postojali su relativno odvojeno. Deo izbeglica iz zemalja zahvaćenih krizama zaustavljao se na graničnim teritorijama. Na primer, većina Palestinaca koji su bežali od arapsko-izraelskog konflikta se našla u izbegličkim logorima u Libanu, Jordanu, delimično i u Egiptu. Avganistanci su za 13 godina okupacije zemalja zapadne koalicije osvojili puteve migracije ka Pakistanu, i samo je njihov manji deo stizao do Evrope. Iranci i Iračani su odlazili uglavnom u Veliku Britaniju, gde se smeštala njihova uticajna dijaspora, a stanovnici zemalja Magreba su se selili u svoju bivšu kolonijalnu metropolu - Francusku.

Svi ti tokovi su se slivali i kretali po svojim maršrutama. Evropa su naseljavale nacionalnosti različitih boja ali nije bilo problema za koji bi se moglo reći da je opšteevropski. Uobičajena slika rasturenih tokova migranata je počela da liči na "seobu naroda" posle agresije NATO-a na Libiju 2011. godine. Pokrenula se čitava Severna Afrika koja je u snažnim mlazevima "izbacivala" Libijce, Alžirce, Tunižane preko Sredozemnog mora u Italiju. Već prvih meseci haosa u Libiji na italijansko ostrvo Lampeduzu su stigle desetine hiljada njih. Evropa je predosetila da počinje nova epoha. Iste godine naporima SAD inspirisan je rat sirijske opozicije protiv vlade Bašara Asada.

On je pojavom Islamske države u Iraku i širenjem vojne aktivnosti na Siriju dobio nov zamah. Borbi iračke vlade i sirijske opozicije protiv ID su se priključili Turska i SAD, i počeo je rat svih protiv svih. Rezultat je bio da su odmah posle Severne Afrike snažan talas izbeglica koji su krenuli u Evropu preko Turske i Grčke dali Sirija i Irak. Evropa se našla prikleštena. Stotine hiljada ljudi su pobegle od ratovanja, ali se sada nisu zadržavale u pograničnim državama. Ukupan broj izbeglica samo iz Sirije 2015. godine iznosio više od četiri miliona ljudi. Beže iz svojih kuća i stanovnici Jemena gde koalicija arapskih monarhija na čelu sa Saudijskom Arabijom već skoro pola godine pokušava da otera sa vlasti ustanike - husite.

Albanski kriminal

Međutim, geografija migracionih tokova se ne ograničava Afrikom i Bliskim istokom. Skreće pažnju na sebe i reka izbeglica s Kosova. To je mala kvazidržava koja uglavnom živi zahvaljujući nezakonitoj trgovini oružjem, drogom, prostitucijom, i koja je tesno povezana s albanskim kriminalnim strukturama u Evropi.

Međutim, u njoj nije bilo kriznih situacija, i njihova pojava u Evropi za sada nema objašnjenja. U svakom slučaju kosovari, koji su sebi već napravili placdarm u kriminalnom svetu svih najvećih evropskih država, dobiće ozbiljnu popunu u kadrovima. Očigledno je da će pravi razlog za tu seobu tek da se ispolji.

SUTRA - Istorija izbeglištva (11): Sve oči uprte u Nemačku

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Mira Ninošević (52)
GUBITNIK
Saša Mirković (47)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Spremni ste da preuzmete inicijativu i pokrenete novi projekat na poslu. Pozitivno zračite, pa zbog toga vaši pretpostavljeni prihvataju sve vaše ideje.
SAVET: unosite više tečnosti.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Pokušajte sve obaveze da završite u prvoj polovini dana. Drugu polovinu provedite u krugu porodice i bez kontakta sa poslovnim saradnicima.
SAVET: izbegavajte svađu.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Ne pokušavajte da sprovedete svoje ideje u delo, dan nije povoljan za to. Umesto toga, pročitajte omiljenu knjigu ili idite u bioskop ili pozorište.
SAVET: pazite se infekcija.
  • 2019 © - vesti online