Tog decembra 1990. godine Jugoslavija je postala vicešampion sveta u ženskom rukometu. Jugoslovenke su poražene u finalu, od SSSR, 24:22. Srebro je ostalo bez pozlate. Podmlađeni tim selektora Milorada Milatovića, odnosno trenera Vatromira Srhoja, ostvario je veliki rezultat, koji je trebalo da bude samo uvertira za Olimpijske igre u Barseloni, 1992. godine. Ipak, te Igre ostale su samo želja…
Jedna od onih koja je dobila šansu u Južnoj Koreji bila je Stana Vuković. Mlada reprezentativka osetila je čari velikog takmičenja i odmah se ovenčala srebrnom medaljom.
– Više od dva meseca smo se pripremale za Svetsko prvenstvo, što je sada nepojmljivo. U današnje vreme se selekcije okupe 15-ak dana pred takmičenje, nekada i kraće budu zajedno. Najveći deo priprema smo proveli u Beogradu i na Rogli, a desetak dana pred takmičenje smo otputovali u Japan, da bismo se bolje aklimatizovali. Tu nas je zadesio peh, budući da se na jednom od treninga povredila Vesna Durković. Neplanirano sam postala prvo desno krilo. Ne treba ni da napominjem koliku sam tremu imala – priseća se Stana Vuković.
Ipak, vremena za razmišljanje nije bilo. Stana je “bačena u vatru”.
– Zahvaljujući starijim igračicama i stručnom štabu, vrlo brzo su stvari došle na mesto. U grupi smo odigrale perfektno. U finalu nismo bile na nivou protiv moćnih Ruskinja. Nije nam se dalo da u trenucima kakvog-takvog priključka prelomimo meč. Igrala sam “flastera” na Morskovoj, koja je duplo veća od mene. S obzirom na to da je ogromna razlika među nama, zadovoljna sam kako sam sam odradila specijalni zadatak.
Kako je izgledao “život posle Seula”?
– Euforija zbog srebra se brzo stišala. Silno motivisana spremale smo se za Olimpijske igre u Barseloni 1992. Trenirale smo kao nikada i kada je došao trenutak da pokažemo koliko vredimo, usledio je šok. Dan pred odlazak na Igre okupio nas je Đorđe Perišić, direktor olimpijskog tima Jugoslavije i saopštio nam lošu vest – da zbog sankcija ne možemo da učestvujemo na igrama. Mnoge od nas su plakale. Učinjena nam je velika nepravda – zaključuje Vukovićeva.
Doček na aerodromu
Kako je izgledao povratak u Jugoslaviju?
– Doček na beogradskom aerodromu ću pamtiti dok sam živa. Pored mnogobrojnih visokih sportskih zvaničnika, najviše sam se raznežila kada sam videla roditelje, Momira i Borku, koji su svim reprezentativkama poklonili po buket cveća. Bila mi je velika čast što sam bila deo tog sastava, pa mi nije teško pala ni što sam zapostavila Ekonomski fakultet, koji sam kasnije završila.
REZULTATI U GRUPI
Jugoslavija – Poljska 19:18
Jugoslavija – Zapadna Nemačka 21:18
Jugoslavija – Južna Koreja 28:24
Jugoslavija – Austrija 30:15
Kina – Jugoslavija 27:26
FINALE
ŠSR – Jugoslavija 24:22
Ko je osvojio srebro?
Osvajačice srebra na SP u Seulu su: Dragica Đurić, Katica Lješković, Branka Jovanović, Stanica Gole, Ljiljana Marković, Vesna Tomajek, Vesna Durković, Stana Vuković, Svetlana Antić, Tatjana Polajnar, Olga Sekulić, Maja Bulatović, Dragana Pešić, Svetlana Kitić, Nataša Kolega i Zagorka Baštovanović.
Vođa puta bio je Milan Valčić, selektor Milorad Milatović, trener Vatromir Srhoj, a doktor Dragan Perunović.
Nikola prepoznaje mamu
Mali Nikola, koji u februaru puni tri godine, prepoznaje mamu na TV.
– Nedavno je na SOS kanalu išla emisija “Sećanja” i bilo je finale sa svetske smotre u Seulu. Nikola je gledao sa mnom, pa u jednom trenutku, kada me je video na TV, povikao “mama, mama” – ponosno će Stana.
Strah zbog Kneževića
Pokojni novinar RTS, Srđan Knežević, bio je veliki zaljubljenik u rukomet.
– Nikada neću da zaboravim, Srđan je došao u Seul bez vize! Kako, to niko nije znao. Kada smo se vraćali za Jugoslaviju, svi smo se zbog njega tresli u avionu, nismo znali kako ćemo da prođemo pošto nije imao vizu.
