wikipedia.org

Ahmed Ademović, Rom iz Leskovca, koji je tada imao 39 godina, uspeo je da neopaženo pređe na drugu stranu tako što je preko svoje uniforme obukao fes i kaftan mrtvog turskog vojnika. Iz pozadine turske vojske odsvirao je znak osvajačke vojske za povlačenje, posle čega je nastao haos, odnosno, poraz turske vojske.

Leskovčanin Ahmed Ademović, nosilac Karađorđeve zvezde, ostao je u istoriji upamćen po zadivljujućem podvigu kojim je uticao na ishod Kumanovske bitke 1912. godine, u Prvom balkanskom ratu. Doživeo je duboku starost a njegova dva sina streljali su Nemci 1941. godine.

Vitez – tako su ga zvali Leskovčani. Njegovi Romi pamte ga kao dobrog trubača, a u istoriji će biti upamćen po zadivljujućem podvigu u Kumanovskoj bici.

Životna priča Ahmeda Ademovića mogla bi da posluži kao osnova za jedan dobar filmski scenario. Leskovački pisac Saša Stojanović napisao je pre nekoliko godina knjigu “Na putu za Jerihon” o životu leskovačkog viteza kojem je od ratnih golgota i stradanja mnogo teže palo, kako kaže Stojanović, streljanje dvojice sinova 1941. godine.

– Nemački oficir mu je poštedeo život zbog ordena Karađorđeve zvezde koju je nosio sa sobom. Međutim, to nije sprečilo tog istog oficira da mu dva sina pošalje na streljanje – kaže Stojanović.

O Ahmedu Ademoviću danas se malo zna, a mlađe generacije ne znaju ništa o njegovom herojstvu.

Doživeo je duboku starost. Umro je u svojoj u kući u leskovačkom naselju Podvorce – siromašan i od države zaboravljen, navodi RTS.

– Treba na časovima istorije da se mnogo više priča o Ahmedu, a mi danas nemamo mi ulicu ni spomenik Ahmedu Ademoviću u Leskovcu – rekao je svojevremeno Vladimir Amzić iz Doma kulture Roma.

Kumanovska bitka vodila se 23. i 24. oktobra 1912. godine. Srpskih vojnika je bilo više, imali su više hrabrosti i veću inicijativu u odnosu na turske vojnike, te je bitka iznenada dobijena, nakon čega su se Turci povukli ka Skoplju, Štipu i Velesu.

Posle više od 500 godina, Srbi su ušli na teritoriju Kosova i Metohije i Skoplja, koje je bilo prestonica Srpskog carstva tokom 14. veka.

General Radomir Putnik i pukovnik Živojin Mišić smatrali su da je Ovče polje idealno mesto za bitku između srpske i turske vojske, zbog čega je Prvoj armiji naređeno da baš tu spreči okupljanje turskih snaga. Smatrajući da će se bitka odigrati u Ovčem polju, srpska vojska neočekivano je srela tursku, kod Kumanova 24. oktobra 1912. godine.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here