U Srbiji se godišnje popije čak pet miliona kutija lekova za smirenje i to samo onih legalno izdatih na recept. Među najtraženijim lekovima, bez kojih građani ne bi mogli da zamisle nijedan dan, su dijazepam (bensedin), lorazepam, bromazepam. U prilog ovoj jezivoj statistici idu i podaci da u Srbiji ove medikamente svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Da stvar bude još gora, među onima koji se kljukaju lekovima čak 60 odsto su mladi između 20 i 30 godina.
Čitaoci “Vesti” misle da je ekonomska kriza glavni uzrok tolike potrošnje lekova za smirenje. Takođe govore o tome da li i njihovi rođaci i prijatelji koriste te lekove. Na kraju odgovaraju i na pitanje da li oni sami, često, ponekad ili nikada ne koriste sedative.
Velimir Milošević – Vićenca, Italija
‘- U Srbiji se piju lekovi jer nam je narod depresivan i ne vidi izlaz iz mraka. Problem je u nemaštini i u nezaposlenosti mladih. Troškovi života su visoki, skoro kao u inostranstvu, a naravno prihodi minimalni. Ko je malo sposobniji taj je uspeo da pobegne iz zemlje, a ko nije taj mora da se smiruje, da ne bi poludeo od muke u kojoj se nalazi. Narod nam je nezadovoljan, jer su prilike u zemlji takve kakve su i onda su lekovi za smirenje jedino što je preostalo. Kada nema novca onda nastaju svađe, razmirice u porodici, pucaju brakovi i nastaju porodične tragedije. Baza svega je u novcu za normalan život. Sreća ne može da se njime kupi, ali pristojan život da. Lično ne koristim lekove za smirenje.
Branislava Lovrenović – Meciken, Švajcarska
‘- Poznajem puno ljudi u Srbiji koji piju lekove za smirenje. To je danas nažalost normalno s obzirom na to kako se tamo živi! Na primer lekove za smirenje pije i moja kuma kao deo terapije zbog visokog pritiska. To i doktori preporučuju, nažalost ima i mnogo mladih koji piju te lekove.
Drago Tomanić – Minhen, Nemačka
‘- Razloga za to ima mnogo, a samo neki od njih su posledice rata i ekonomske krize, a onda i otrovi koje su na Srbiju bacili tokom NATO bombardovanja. Sve to dovelo je i do pojave raka i drugih bolesti pa ljudi uzimaju sredstva za smirenje kako bi na taj način ublažili svoje muke. Ti problemi nisu karakteristika samo za naš narod, ali je on proživeo ono što mnogi drugi nisu, iako i kod njih ima korišćenja sredstava za umirenje. Ono što je možda i najozbiljniji razlog je ekonomska kriza, jer ni stariji, a pogotovo mladi ne vide perspektivu i budućnost. U takvim uslovima mnogi se okrenu alkoholu, drogama pa i sedativima. Kada bi država mogla da obezbedi bolji i ekonomski sigurniji život, siguran sam da bi ljudi imali malo razloga za korišćenje sredstava za smirenje, jer bi bilo i mnogo manje briga. Nezaposlenost je takođe razlog pada morala kod mladih, pa i nedostatka želje i spremnosti da se bore za nešto. Znam primer inženjera informatike koji na pijaci prodaje cipele. On nije srećan što radi nešto drugo u odnosu na ono za šta se školovao, ali je rešio da se bori i radi posao koji ima. Mladima, pogotovo školovanim ljudima nije nimalo lako, pogotovo kada oko sebe vide ljude veoma bogate, a oni nemaju ništa. Sve to mora biti briga države.
Jovana Pajkić – Beč, Austrija
‘- Ne znam zašto bi građani u Srbiji pili više lekova za smirenje nego bilo gde drugde. Mislim da potrošnja tih lekova nije ništa veća, niti manja nego na Zapadu. Štaviše, po opuštenom načinu života koji vidimo kada dolazimo u otadžbinu, da su puni kafići u svako doba, ne verujem baš da se građani Srbije kljukaju lekovima.
Uroš Cvijanović – Ofenbah, Nemačka
‘- Mislim da se ti lekovi uzimaju iz navike i zato što vide jedan od drugog, pa misle da tako treba. Ja nikad ne trošim tablete već sve zdravstvene probleme rešavam prirodnim lekovima. Nemaju oni veće probleme u Srbiji nego mi ovde, pa mi ipak ne odlazimo zbog najmanje tegobe u apoteku. Osim toga, ovde se takvi lekovi za smirenje dobijaju samo na recept, dok su tamo i u slobodnoj prodaji i može svako da kupi ono što čuje da je kao dobro. Takođe je odmor veoma bitan za zdravlje. Oni tamo celu noć gledaju televiziju, spavaju 2-3 sata i kad ustanu boli ih glava, nervozni su i odmah se uhvate za tablete, a bolja je čašica rakijice.
Izbaciti otrov iz sebe
Svetlana Manojlović – Montroj, Francuska
‘- Ti sedativi znače da su problemi veliki. Mislim da je na prvom mestu finansijska situacija. Kriza u svetu ne popušta, a to utiče na mnoge segmente života. Brakovi i porodica trpe. A ni mladi ne mogu da nađu svoj put. Nikad nisam uzimala tablete za smirenje jer imam svoj lek za smirenje, a glasi: sama sebi sam psiholog. Dosta pišem, stvarno, pišem, pišem, pišem. Većne koliko godina i slikam. Mnogo slušam muziku. Pevam. Bavim se pčelama. Mnogo je stvari i materijala koji me odvode u moj raj. Kako da objasnim, radim na duši, negujem je, a i biram pozitivne ljude, bežim od negativaca, svih koji prenose negativnu energiju. Dakle, moj savete za sva stresna stanja, nesigurnost, labilnost, nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja je da se radi na sebi. Čovek sebe najbolje poznaje, zna šta mu pomaže, pa neka dozvoli duši da izađe na videlo, pokaže se. Kako nema mnogo ljudi koji bi saslušali tuđe probleme, onda, opet ponavljam: piši, piši, piši. Napiši žestoko pismo kad ti je najteže, a posle ga poderi, baci, bitno je da otrov izađe iz tebe. Sigurna sam da se bez tableta može naći svoj vrt zadovoljstva, opuštanja i smirenja.
