Takozvani hedž fondovi zahtevali su kompletnu isplatu 1,3 milijardi dolara za argentinske hartije od vrednosti koje su u njihovom posedu.
Argentina je objavila da nema novca za isplatu i optužila fondove za pokušaj iskorišćavanja dužničkih problema ove zemlje za ostvarivanje velikog profita.
Sud u SAD odredio je rok do 8 časova po srednjoevropskom vremenu za postizanje dogovora sa investitorima.
Argentinski ministar ekonomije Aksel Kisilof izjavio je u sredu kasno uveče da su investitori odbacili najnoviju ponudu vlade, prenio je BBC. On je došao u Njujork na razgovore pre dva dana, a Argentinci su smatrali da je to pozitivan znak i nagoveštaj dogovora.
Kisilof je u obraćanju rekao da Argentina neće pristati ni na šta što bi kompromitovalo zemlju i naglasio da "lešinari uvek pobeđuju, a narod gubi". On je rekao da država neće učiniti ništa nezakonito.
Bankrotiranje će još više pogoršati situaciju u Argentini, koja je već opterećena recesijom i visokom stopom inflacije. Očekuje se da posledice po argentinsku ekonomiju ipak neće biti tragične kao 2001. godine, kada su desetine ljudi poginule u uličnim protestima jer su vlasti zamrznule račune štediša kako bi sprečile povlačenje novca iz banaka.
Analitičari kažu da pune posledice bankrotiranja nisu predvidljive, ali da sigurno neće biti pozitivne. Bonitetna agencija "Standard end Purs" smanjila je rejting Argentine na "bankrot", ali to za sada nije uticalo na cene njenih hartija od vrednosti.
Hedž fondovi traže da Argentina isplati kamate na dug zbog kojeg je bankrotirala 2001. godine, iako su investitori kasnije otkupili taj dug po nižoj cijeni.
