EPA/Dominik Bat
Hrvatsko primorje

Austrijski list „Prese“ i nemački „Rajniše Post“ (RP) objavili su članak novinara Tomasa Rosera pod naslovom „Hrvatska: Gore nego u ratu“, koji se bavi izazovima ove turističke sezone u Hrvatskoj.

„Kriza je od turizma zavisnu Hrvatsku udarila punom snagom“, konstatuje se članku, u kojem se ističe da bi dugoročno to moglo biti dobro za Hrvatsku.

Na početku članka se opisuje prazna Opatija, koja je u ovo vreme već puna turista.

„Proleće u Opatiji je uvek lepo, ali ove godine je bilo čudno bez gostiju“, kaže Radovan Lazić iz hotela Adriatic, koji dodaje da je i tokom rata u hotelu bilo ljudi, bile su tu smeštene izbjeglice, ali da za vreme pandemije nije bilo baš nikog.

„Otkazivanje rezervacija, finansijski pritisak raste, nesigurnost je sve veća – sve to uznemirava ljude“, opisuje Lazić atmosferu u hotelijerskoj branši.

Prazna plaža u Malom Lošinju

Nijedna evropska zemlja nije toliko zavisna od turista kao Hrvatska, ističe se da je prihod od turizma skoro petina BDP-a.

„Kriza koju je izazvao koronavirus zato je najnoviju članicu EU pogodila kao nijednu drugu: prema procenama Bečkog instituta, Hrvatska će imati pad privrede od 11 odsto”, objavili su „Prese“ i „RP“.

Hrvatski Jadran će od 15. juna biti zvanično otvoren za turiste, a za jesen se prebacuju kongresna okupljanja koja su bila zakazana za proleće.

U članku se navodi i drugačiji primer iz hrvatske privrede, a to je Varteks, kojem je „nakon duge krize prošle godine novi kapital dao život“, a sada se uz odela od tvida šiju i zaštitne maske.

Ističe se da bi Balkan mogao možda da profitira od prekida lanaca snabdevanja tokom pandemije jer će sada evropske zemlje hteti da imaju proizvodnju u blizini umesto u Aziji, a na Balkanu ima radne snage. Plate isto nisu visoke, dodaje se.

„Hrvatskoj je posle krize 2008. trebalo pola decenije da se vrati privrednom rastu. Ovaj put bi moglo ići brže: već za 2021. se predviđa rast od 4 odsto“, stoji u članku, u kojem se konstatuje da će biti potrebno nekoliko godina da se nadoknadi ovogodišnji minus.

Zaduženje države će se pak popeti na 90 odsto, pa postoji mogućnost „da najmlađa članica opet ne uspe da se približi EU proseku, već završi na podu“, zaključuje autor članka.

3 KOMENTARA

  1. Одлично Јадранско море се деконтаминира природним путем после контаминације, запирањем пркна из целе ЕУ а пре него што Срби преузму свој Јадран.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime