Iako često pišem o stresu kao primarnom uzroku lošeg raspoloženja, a takođe i kao dugoročno mogućem glavnom uzroku većine bolesti, danas sam odlučio da budem nešto konkretniji nego obično.
Naime, želim da obradim jedan specifičan i prilično čest uzrok stresa, a to je nepotrebnu količinu stvari koji mnogu ljudi imaju oko svojih kuća, u kućama, stanovima, garažama, podrumima, tavanima, ma svuda.
Ne ulazeći u sociološke uzroke zbog čega bi neko imao punu kuću stvari koje mu ne trebaju, ovde bih ukazao na izuzetnu štetnost stvari koje nam nisu potrebne, posebno starih stvari koje se ni ne koriste.
Neki ljudi imaju dosta građevinskog materijala oko kuće, u garažama, podrumima i slično iako se gradnjom ni ne bave. Neki su se time bavili pa su eto nakupili stvari, materijala, raznih farbi koje bi im mogle zatrebati.
Pored velikog estetskog problema, najveći problem leži i u lošoj energiji koje te stare stvari nose u sebi i, verovali li ne, emituju tu energiju.
S praktične tačke gledišta te stvari smetaju po kući i oko kuće, a kada neka zatreba svakako je ne možemo naći pa odemo u kupimo novu. Novu kupimo, a stara je „tu negde“, važno valjda da znamo da imamo, ma nema veze što ne možemo naći.
Knjige u regalu
Ista je stvar i sa knjigama, one koje ne čitate, maknite ih iz prostora u kome provodite vreme, a posebno iz prostora gde spavate.
Verujem da se sećate kako se nekada kod nas kupovalo na otplatu knjige po principu pola metra plavih, a pola metra crvenih korica. Imalo je to neku drugu svrhu, ali ove nove generacije to ne bi ni razumeli.
Dobro, nije da nismo baš čitali, ali kupovina takve vrste je bila primamljiva iz razloga što smo knjige odmah dobili, a plaćali kasnije, na rate. Drugi razlog je da naš regal bude lepši od komšijinog i da ima više knjiga, lepo složenih po bojama i veličini.
Prepuni ormari
Ormari i odeća su posebna tema. Kada otvorimo ormar, što više stvari imamo, manja je šansa da nađemo nešto što nam se dopada da uzmemo. Po kom principu možete znati koje komade odeće možete eliminisati iz vašeg ormara?
Pravilo je da ono što niste nosili dve godine da nikada nećete ni nositi i to slobodno možete nekome pokloniti kome će to mnogo značiti i kome je to potrebno. Ono što nama ne treba, to nam svakako smeta po više osnova, a onima kojima treba, to mnogo znači pa ćete učiniti dobro delo.
Kao što verovatno znate na mnogim mestima (parkinzima i sl.) imate specijalne kontejnere postavljenje od strane humanitarnih organizacije.
Snalaženje u kupatilu
Kupatila tek znaju biti pretrpana. Primetili ste da kako vreme odmiče da sve više imamo nekih sredstava bez kojih se navodno ne može.
Nekada je u kupatilu bio sapun, šampon, četkica i pasta za zube, a danas je to toliko toga, pravo da vam kažem pojma nemam šta čemu služi. Dame sigurno znaju sve oko toga, ali mi neki se baš ne snalazimo.
Ako uzmete u obzir da bez naočara slabo čitamo, a retko se ko kupa sa naočarima, onda možete pretpostaviti koliko precizno koristimo razna sredstva koja, morate priznati, jako liče jedno na drugo. Ne treba se čuditi da se sapun na primer istroši, a da šampon ostaje netaknut duže vreme, ili obrnuto.
Metoda četiri kutije
Ima više metoda da se rešimo nepotrebnih stvari. Jedna dosta jednostavna je ta da jedan dan uzmemo sve stvari iz jedne sobe i da ih podelimo u četiri kutije.
Te kutije bi trebale biti podjednako popunjene pa vi vidite. U prvu kutiju bi išle stvari koje nam baš trebaju, koje ćemo dakle zadržati. U drugu kutiju idu sve one stvari koje nam realno ne trebaju, a koje imaju svoju vrednost i koje možemo prodati.
U treću kutiju idu one stvari koje možemo i trebamo da poklonimo, a u četvrtu idu one stvari koje bacamo.
