Česta je pojava da posle konzumiranja određene vrste hrane dođe do zdravstvenih tegoba. Za razmožavanje bakterija je naročito pogodna hrana životinjskog porekla, kao i riba i plodovi mora, ali i povrće i voće, ukoliko se dobro ne operu pre konzumiranja.
Težina trovanja ne zavisi od vrste unete namirnice, već od broja unetih mikroorganizama odnosno količine toksina, sposobnosti mikroorganizma da izazove oboljenje i od osetljivosti domaćina.
Najosetljivija su odojčad i mala deca, osobe starije životne dobi koje imaju neko hronično oboljenje i osobe sa oslabljenim imunitetom.
Bakterije koje se nalaze u hrani, a koje mogu da dovedu do zdravstvenih problema su:
Ešerihija koli
Ešerihija koli je je štapičasta gram-negativna bakterija koja živi u crevima zdravih ljudi i životinja. Često se nalazi u namirnicama kao što su nedovoljno kuvana govedina, sirovo mleko, sokovi i kontaminirana voda.
Simptomi ove infekcije su dijareja, bolovi u želucu i povraćanje, a mogu trajati od pet do 10 dana. Kako biste izbegli infekciju meso je potrebno dobro skuvati. Voće i povrće pre jela ili kuvanja trebalo bi da dobro operte, a nepasterizovano mleko da izbegavate.
Salmonela
Ova bakterija se obično nalazi u jajima i mesu, a ponekad i u neopranom voću i povrću.
Mogući znakovi i simptomi su mučnina i povraćanje, bol u trbuhu, dijareja, groznica, visoka temperatura ili glavobolja i obično traju između četiri i sedam dana.
Većina ljudi ozdravi bez lečenja, ali infekcije salmonelom mogu biti ozbiljnije kod starijih osoba, odojčadi i osoba sa hroničnim stanjima. Ako se ne leči pravilno, salmonela se krvlju može proširiti na druge organe, što ponekad može rezutirati i smrtnim ishodom.
Kako bi se sprečila infekcija, trebalo bi izbegavati sirova i nedovoljno kuvana jaja i meso. Kuvanu hranu nemojte stavljati na tanjire na kojima je stajalo sirovo meso. Ruke, daske za sečenje, kuhinjske površine i kuhinjsko posuđe treba temeljno oprati nakon rukovanja sa nekuvanom hranom.
Listeria
Listeria monocytogenes su bakterije koje se nalaze u zemlji i vodi, a prisutne su i u sirovoj hrani, prerađenoj hrani i nepasterizovanom mleku. Za razliku od drugih bakterija, Listeria može da raste i da se širi čak i u frižideru.
Simptomi infekcije uključuju temperaturu, glavobolju, uznemiren želudac i povraćanje. Za neke bolest može biti ozbiljnija, pa čak i kobna. Osobe sa povećanim rizikom da dobiju listeriozu su trudnice, stariji od 50 godina, kao i oni slabog imunološkog sistema.
Za sprečavanje listerioze neophodno je sve sirove namirnice, posebno voće i povrće, dobro oprati pod mlazom vode pre konzumiranja, čak i ako ćete ih oljuštiti ili naknadno skuvati. Voće i povrće s tvrđom korom, na primer krastavce, takođe treba dobro oprati. Meso koje jedete dobro skuvajte ili ispecite. Gotovu hranu konzumirajte odmah. Nikako nemojte nijednu namirnicu držati u frižideru duže od propisanog roka trajanja.
Vibrioni
Bakterije Vibrio parahaemolyticus žive u slanoj vodi, a često se nalaze u sirovoj morskoj hrani. Osobe koje jedu sirove ili nedovoljno skuvane školjke zaraze se obično za svega 24 sata. Simptomi su dijareja sa grčevima u želucu, mučnina, povraćanje, temperatura i groznica i mogu trajati i do tri dana. Teže infekcije su retke i javljaju se češće kod osoba oslabljenog imunološkog sistema. Većina infekcija može da se spreči kuvanjem plodova mora.
Kampilobakterije
Campylobacteri su bakterije u obliku spirale i naseljavaju probavni sistem najčešće pilića i krava, a da se znakovi bolesti ne pojavljuju. Većina ljudi koji se razbole od kampilobakterioze dobiju dijareju, grčeve, bolove u želucu i temperaturu, u roku od dva do pet dana nakon izlaganja. Bolest obično traje oko nedelju dana. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svake godine dijagnostifikuje se oko 13 slučajeva kampilobakterioze na svakih 100.000 osoba. Većina infekcija uglavnom je blaga, ali može biti i opasna za malu decu ili starije ljude. Kako biste izbegli ovu infekciju meso kuvajte dovoljno dugo, perite ruke nakon kontakta sa sirovom hranom i konzumirajte samo mleko koje je pasterizovano.
