Prijemu je prisustvovalo oko 300 zvanica, tačnije gastarbajtera sa prostora bivše Jugoslavije i Turske koji i danas sa svojim potomcima i porodicama žive u Beču. Reči zahvalnosti su prisutnima uputili predsednik Austrije Hajnc Fišer, gradonačelnik Mihael Hojpl i ministarka za pitanja integracija u vladi Grada Beča Sandra Frauenberger
– Grad treba mnogo da vam bude zahvalan – poručio je Mihael Hojpl zajedno sa inicijatorkom ovog prijema Sandrom Frauenberger.
Deo bečke istorije
Hojpl je zahvalio prisutnima za njihov rad kojim su doprineli tome što je Beč danas.
– Beč bi bio siromašniji bez vaše hrabrosti da se upustite izazovu migracije i životu u stranoj sredini. Vaša biografija je deo bečke istorije – poručio je prvi čovek austrijske prestonice, koja se već godinama nalazi u vrhu svetskih metropola po kvalitetu života.
Pasoš iz 1965.Svoj pasoš sa kojim je 1965. godine, prvi put došao u glavni grad Austrije, a 1969. godine se u njemu i nastanio pokazao je Milan Durović, penzionisani kelner, koji je 26 godina radio u uglednom restoranu na nekadašnjoj južnoj železničkoj stanici. |
On je naglasio da je Beč grad raznolikosti i da je mirni suživot moguć samo onda kada se svi u njemu ophode jedni prema drugima sa poštovanjem i obzirom.
– Nezavisno od porekla svi u Beču treba da očekuju dostojnu šansu. Važan korak tome je da se doprinosi svakog pojedinca priznaju i da dobiju zahvalnost- istako je Hojpl.
Tokom programa koji su vodili Tulej Tunčel i Goran Novaković nastupio je i sada već kultni bend Ćušenakapele. Ovaj bend je dobio inače ime po nazivu sa nekada pogrdnim prizvukom "ćuš" kojim je nekada domaće stanovništvo nazivalo gastarbajtere.
Prikazani su arhivski snimci o svakodnevnici i životu tadašnjih gastarbajtera, koji su došli u Austriju sa namerom da zarade novac i vrate se svojim kućama. Prizori koji su prikazani pokazuju prva snalaženja u novoj sredini, smeštaj i uslove u kojima se tada živelo.
U nastavku je prikazan i dokumentarni film napravljen upravo povodom ovog prijema. U kadrovima su članovi dve porodice Solmez i Radojević, koje već pet decenija žive u Beču. Oni su govorili o svojim prvim danima u novoj sredini, ali i današnjici i svemu onome što je ostavilo upečatljiva sećanja na početke.
U duši ne možete da budete ništa drugo
Gordana Radojević sa majkom Bosiljkom Grubor i ćerkom Žaklinom Obermajer već 47 godina živi u Beču i drži nekoliko šnajderskih radnji specijalizovanih za austrijsku tradicionalnu gaderobu dirindl i tracht. U prikazanim kadrovima govorila je o počecima života u drugoj sredini i prvom televizoru koji je kupila ćerki da može da gleda crtane filmove.
– Možete živeti u drugoj zemlji, uzeti državljanstvo, ali u duši ne možete da budete ništa drugo – rekla je Gordana koja i danas nostalgiju leči uz našu muziku.
Njeni unučići su uz nju naučili srpski jezik, a o neobičnom i raskošnom gostoprimstvu u Srbiji govorio je i njen zet Volfgang.
Porodicama Solmez i Radojević zahvalnice je u ime grada uručio predsednik Hajnc Fišer.
Evropejci
Porodica Bekovac
Među prisutnima je bilo i čitavih porodica, zastupljenih generacijski, što svedoči o tome da se od prvobitne ideje za povratkom nije mnogo toga obistinilo, već su naprotiv i unučići sada građani austrijske prestonice u kojoj uče škole, žive i rade. Porodica Bekovac je već pet decenija u Beču. Živko Bekovac, muzički umetnik rodom iz Žiče, sa suprugom Beograđankom Milkom penzionisanom medicinskom sestrom takođe se odazvao pozivu grada Beča i došao na ovaj prijem zajedno sa ćerkom Tanjom i unukom Aleksandrom. – Drago nam je što smo pozvani zajedno sa svim ostalim ljudima, da možemo da se okupimo i osetimo svi kao Evropejci – rekla je za "Vesti" Milka Bekovac. |
Dokaz priče o uspehu
Predsednik Austrije Hajnc Fišer je poručio prisutnima da su oni dokaz da pridošlice mogu da budu priča o uspehu.
– Šezdesetih i sedamdesetih godina je nedostajala radna snaga i postojalo je zadovoljstvo ukoliko se neko od od njih odlučio za Austriju. Brojne projekte u tim godinama nije bilo moguće realizovati bez gastarbajtera. Za to vam veliko hvala – poručio je šef austrijske države.
On je ukazao da iako na početku niko nije verovao da će gastarbajterke i gastarbajteri ostati u Austriji, oni su zajedno sa svojim potomstvom danas deo alpske republike.
Predsednik Austrije je podsetio da je prvi bilateralni sporazum o dovođenju radne snage bio sklopljen sa Španijom ali da nije pokazao rezultate, dok su kasniji Sporazumi sa Turskom 1964. godine i sa SFRJ 1966. godine urodili plodom.
