A komšije su mu glavna uzdanica u novoj sredini. Od njih je saznao kako pregurati zimu, pogotovu srpsku, u vreme ekonomske krize, i zbog toga već cepa drva i kuva ajvar u naselju Vašarište gde je iznajmio kuću. Za dva meseca boravka bezbroj puta je čuo pitanje zašto je došao iz zemlje u koju mnogi mladi Srbi odlaze u potrazi za američkim snom.
Ovaj 32-godišnji Amerikanac došao je u Kragujevac da osnuje bejzbol tim. Uveliko organizuje treninge u osnovnim školama i traži talente za ovaj omiljeni američki sport.
– Srbija je lepa zemlja, samo da je malo više para. Znam da mnogi odlaze i traže bolji život u Americi. Da nije ekonomske krize, ovo bi zaista bilo idealno mesto za život. Ovde možete da pustite dete da se igra napolju. Niko nigde ne žuri. Pije se kafa nasred ulice, u baštama kafića ne možete da nađete slobodno mesto. A sa komšijama se sedi po dva-tri sata.
Kragujevački Amerikanac tvrdi da nije došao da zaradi novac, već da ostavi nekom biznis.
– Ja ću osnovati klub i obučiti trenere, potom idem dalje! Prvi put sam došao u Srbiju 2005. godine posle završenog fakulteta. Sa društvom sam imao biciklističku turu uz Dunav. Ostao sam tada dve godine u Srbiji i obećao sebi da ću se vratiti. Moja porodica je tada bila zabrinuta, jer nisu imali dobre informacije o Srbiji. Moja baka je čak odlučila da dođe i poseti me kako bi se uverila da sam na bezbednom mestu. Nakon nje dolazili su i moji roditelji. Kada su videli da se slike koje su dolazile do njih ne poklapaju sa stvarnošću, otišli su spokojni.
Srpska bejzbol liga– Krajnji cilj nam je da organizujemo zvaničnu ligu na nacionalnom nivou. Deca su ovde talentovana za sve sportove, pa i za bejzbol, iako su skoro svi prvi put uzeli palice u ruke. Učimo pravila igre koja su za njih još nepoznanica, ali optimista sam. Već sada vidim potencijal kod nekoliko njih i moguće je da će jednog dana zaigrati i u američkoj ligi. |
Na pitanje kako su ga prihvatili u Kragujevcu kaže da mu je fascinantno da ga stariji ljudi tretiraju kao svoje dete. Komšije brinu kako se snašao, nude im da pričuvaju Ebikejt kad zatreba. Nije problem ni što je prošle nedelje probudio komšiju da bi pozajmio kabl za trofaznu struju kako bi istrugao drva.
– Grejemo se na gas u kući, ali ovde kažu da nije loše pripremiti koji kubik. U kući imamo kamin, pa ako zatreba… Tako su mi rekli. Nek se nađe. Pokazali su mi gde je pijaca za drva i tamo sam ih kupio za 35 evra po kubnom metru.
Na pitanje da li i on pomaže komšijama kao iz topa odgovara:
– To sam prvo naučio. Komšija je ključni čovek u životu svakog Šumadinca. Svi ostali su daleko, a on je uvek tu. Sada trenutno pomažem komšijama Vasiljevićima, Zoranu i Slobodanki, da nacepaju i preteraju svoja drva pod trem. Druga komšinica često svrati da pita da li nam nešto treba. Naučila je moju suprugu da pravi gibanicu. Zbog njih se osećamo kao da nismo prepušteni sami sebi.
Skivali je posle samo dva meseca boravka već savladao i pravi kurs za spremanje zimnice, pa je u svoj špajz već naređao prve tegle ajvara.
Začuđen je koliko je to težak posao, a ovdašnje domaćice ga sa lakoćom odrađuju.
– Kuvao sam ajvar pored šporeta više od dva sata. U stvari, čitav taj proces sa paprikama trajao je skoro ceo dan. Pekli smo ih, ljuštili, mleli… Na kraju se isplatilo jer smo dobili ukusan proizvod koji je naših ruku delo. Sada s ponosom ređam tegle u svoju ostavu.
Ne sekiraj se– Amerikanci mnogo rade i nemaju vremena za opušten život. Mislim da bi dali sav zarađen novac da mogu da organizuju svoj život po srpskim principima. S druge strane, ovde se ljudi žale da nemaju dovoljno novca i posla. Uprkos tome, ne uzbuđuju se previše. Najčešće čujem da kažu "videćemo" i "ne sekiraj se". Sreo sam mnogo mladih ljudi koji žele da odu odavde. Takve situacije su vrlo čudne, jer meni se sviđa srpski san, a oni bi da dožive američki. Videćemo ko će na kraju sanjati, a ko će se probuditi na javi – kaže Skivali. |
Skivalijeva supruga Kejt je medicinska sestra. U Kragujevcu nije našla posao, ali vredno uči srpski jezik. Dosta dobro ga razume. Za razliku od nje, Džejms dobro govori jezik, jer je sticajem okolnosti u vrtiću u Teksasu imao dodirne tačke sa našim maternjim jezikom. Čekaju drugo dete i u slobodno vreme uče mlađe komšije bejzbolu u ulici u kojoj žive.
Poslednju reč o Džejmsu Skivaliju dale su upravo njegove komšije. Slobodanka, čija drva Skivali slaže u šupu, ovako opisuje novopridošlicu:
– Taj dečko je toliko vredan da nemam reči. Moji mi ponekad odreknu poslušnost. Ali on nikad. I sam se nudi. Cepa drva kao da se rodio na drvljaniku – oduševljena je Slobodanka
Odrastao na farmiDžejms Skivali se po drugi put vratio u Srbiju kada su našu zemlju pogodile katastrofalne poplave u maju. Preko nevladine organizacije Vrldnet organizovao je dolazak Amerikanaca koji su želeli da pomognu Srbima. |
