U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu je na praznik Svete Petke dočekana ikona Bogorodice Frankfurtske. Kratko pred početak služenja svete liturgije, koju su služili otac Jovan Gatarić i otac Siniša Vujasinović, ikonu Bogorodice Frankfurtske uneli su ipođakon Mladenko Žarić i čtec Aleksandar Tepšić. Ikona je naslikana po blagoslovu vladike Grigorija, a živopisac je Rade Sarić iz Beograda.
Nije slučajno da je ikona Bogorodice stigla na praznik Svete Petke jer se upravo ikona ove svetiteljke sve vreme nalazila na tronu i čuvala ga do dolaska ikone Bogorodice Frankfurtske. Ikonu će vernici celivati ispred oltara dok ne zauzme svoje mesto na tronu i bude zaštitnica svih pravoslavnih vernika u Crkvenoj pravoslavnoj opštini Frankfurt i svih verujućih u Nemačkoj.
– Dugo očekivanu ikonu Bogorodice Frankfurtske je iz Beograda stigla uz pomoć naših vernika Mladenka Žarića i Aleksandra Tepšića koji su se u vreme svojih odmora u Srbiji i koji su se, Bogu hvala, našli u pravo vreme i na pravom mestu – kaže nam otac Siniša.
A kako je zaista do toga došlo, ispričao nam je ukratko ipođakon Mladenko Žarić:
– Porodično smo bili na proputovanju kroz našu Srbiju i na obilasku tvrđave Golubac na Dunavu smo sreli smo našeg ikonopisca Radeta Sarića. Rade je do sada oslikao sve ikone u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg, pa i ikonu Bogorodice. Upitao me je da li mogu da mu pomognem da ikona Bogorodice stigne u Frankfurt. Rešenje je bilo tu jer se upravo moj kum Aleksandar Tepšić nameravao da krene za Frankfurt. Ostvaren je kontakt, urađena su sva potrebna dokumenta i ikona od danas krasi naš hram.
Aleksandar Tepšić za “Vesti” ukazuje da mu je veliko zadovoljstvo što je Gospod njemu i njegovoj porodici dao čast da donese ikonu Bogorodice u hram u Frankfurtu:
– Srećom, baš sam u tom periodu kretao na put ka Frankfurtu. Zaista mi je bila i velika čast da upravo sa Mladenkom Žarićem i unesem ikonu u hram – rekao je za “Vesti” Aleksandar Tepšić.
Otac Jovan Gatarić prislužuje u hramu Svete Petke u Karlsrueru, a otac Siniša Vujasinović služi u crkvi Svetog arhangela Mihaila u Hamburgu, a u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg služe ovih dana u zameni ovdašnjeg sveštenstva koje se nalaze na zasluženom odsustvu.
– Već dugo godina dolazim u parohijsku frankfurtsku i svaki put se duhovno osvežim prisustvom u ovom hramu. U njemu zrači duhovnost i svakom mom dolasku ovde primećujem napredak. Korak po korak ovaj hram dobija na lepoti zahvaljujući ocu Simonu i ostalom sveštenstvu koji ovde služe Bogu i vernicima – rekao je otac Jovan Gatarić.
Centar pravoslavnog života
Svetoj liturgiji na praznik Svete Petke je prisustvovao i sveštenik Milovan Parezanović iz Beograda. On je službenik Patrijaršije u Beogradu, a služi u manastiru Mislođin kod Obrenovca.
– U Frankfurtu sam u poseti kod svojih kumova i prijatelja Vladimira i Aleksandra Đurđević. Mnogo sam slušao od kumova o hramu Vaskrsenja Gospodnjeg i o tome kako se ovde raste jedan centar pravoslavnog života. Oduševljen sam veličinom hrama i brojem vernika koji dolaze. Došao sam na službu povodom praznika Svete Petke i imao sam čast da prisustvujem dolasku ikone Bogorodice. To je Božji dar hramu gde će se narod molit za zdravlje duha i tela. U manastiru Mislođin (u prevodu Bosiljak) služim nedeljom i na dan kada je crveno slovo. To je ženski manastir u kome služe igumanija Justina i sestra Mihaila, a posvećen je Svetom Hristoforu. Zadužbina je Svetog kralja Dragutina i nekoliko puta je paljen i rušen u vreme Osmanlijskog carstva. Obnovljen je u vreme Stefana Lazarevića i opet porušen. Na ponovno obnovljenje je čekao bezmalo pet vekova i tek je pre desetak godina počelo s ponovnim obnavljanjem. Sada se gradi konak, a crkva se sastoji iz skripte i hrama. U skripti se nalaze mošti 15 monaha koje su pobili Turci u vreme rušenja.
Porodična slava
Svetu Petku slave Zlata i Nenad Ikanović, sestra i brat iz Bora.
– Slava sveta Petka je porodična slava i naša majka Srbijanka Bivolanović ju je preuzela od njenog oca Božidara Bivolanovića. Slavimo je ovde u Nemačkoj već desetak godina, a kada smo u Srbiji, onda je tamo slavimo. Otac Siniša nam je osveštao slavski kolač i koljivo. Proslavićemo je u krugu porodice i s kumovima – kaže nam Zlata.
