Da se zbog kovida život neće skoro vratiti u normalu potvrđuju najnoviji podaci Australijskog zavoda za statistiku (ABS).
Naime, zabeležen je najveći broj Australijanaca koji rade dva ili više poslova u poslednjih 27 godina. ABS je krajem prošle nedelje objavio podatak koji pokazuje da je udeo zaposlenih koji imaju više radnih mesta povećan na 6,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Ovo je najviši nivo od kada ABS prati zaposlene koji rade više poslova, a to je od 1994. godine. U odnosu na doba pre pandemije, broj ljudi koji rade dva i više poslova povećan je za 0,6 odsto.
Posebno zabrinjava činjenica, da se izneti podaci odnose samo na brojke vezane za radnu snagu u junskom kvartalu. Dakle, obuhvataju samo april, maj i juni, a ne i mesece kada se najveći broj zatvaranja desio, tokom jula i avgusta. Tako da u ovom momentu nemamo adekvatne podatke koji će pokazati stanje stvari nakon produženih mera zaključavanja u pojedinim državama Australije.
Šef statistike rada u ABS-u, Bjorn Džarvis rekao je da je procenat ljudi koji rade više od jednog posla na najvišem nivou u skoro tri decenije.
– Stopa zaposlenih koji rade više poslova od 6,5 odsto u junskom tromesečju, bila je najve
a u nizu od 27 godina. Takođe, nastavila je konstantan rast od rekordno niskih 4,9 odsto iz junskog kvartala 2020. godine – istakao je Džarvis.
Ovaj rast broja zaposlenih koji obavljaju dva ili više poslova poklopio se sa bržim pove
anjem sekundarnih poslova, koji su tokom junskog kvartala porasli za 1,4 odsto, u poređenju sa 1,2 odsto za primarni posao.
– Sekundarni poslovi porasli su za 33 odsto tokom finansijske 2020/21. godine, sa najnižeg nivoa u ranim fazama pandemije tokom junskog kvartala 2020. Do juna 2021. bili su devet odsto iznad nivoa pre pandemije – objasnio je Džarvis.
Tako je u junskom tromesečju bilo 1.077.000 sekundarnih poslova, odnosno poslova koji nisu osnovni posao zaposlenog. Kako je svega 867.900 ljudi koji rade više poslova, proizilazi da verovatno postoji i rekordan broj ljudi koji rade tri ili više poslova!
Pojedini ekonomisti kažu da je jasno da ovi podaci nisu pozitivni, i da jedino ostaje nejasno da li je ovo posledica samo pandemije kovida ili je deo trenda globalne finansijske krize.
Prema njegovim rečima, najjednostavniji način da se shvati da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu je taj da je do sada prošlo 16 meseci kako je ABS prestao da pokušava da izračuna trend stope nezaposlenosti, jer prosto nije imalo smisla.
Posebno zabrinjava činjenica da je broj ljudi koji nema radne sate vrtoglavo skočio.
Istina, pre zastoja u Novom Južnom Velsu i Viktoriji, broj ljudi koji su radili nula radnih sati je bio oko dugoročne srednje vrednosti, pa se očekuje, kada se konačno skinu restrikcije u jugoistočnoj Australiji, da se ovo vrati na redovan nivo.
Međutim, drugi aspekti su složeniji. Naime, trenutno Australija ima decenijsku nisku nezaposlenost, a u isto vreme i oko četvrt miliona ljudi manje zaposlenih nego što se očekivalo pre pandemije.
Razlog tome je i što je broj radno sposobnog stanovništva manji nego u redovnim okolnostima, zbog pada migracije i odlaska dela stanih radnika iz zemlje.
Zanimljivo da je zabeležen još jedan rekord, a to je broj radnih mesta koja su bila otvorena i oglašena, ali nisu popunjena. Prema ABS-u, nepopunjena radna mesta su pre pandemije činila oko 1,5 odsto svih poslova. Njihov broj je pao na oko jedan odsto u junskom kvartalu 2020, da bi došlo do oporavka na oko 1,5 odsto u septembarskom kvartalu 2020.
Od tada do junskog tromesečja 2021. skočio je na 2,6 odsto, što je najviše od kada se beleže ovi podaci.
– Slobodna ili nepopunjena radna mesta činila su oko 95.000 od 262.000 ukupnog broja pove
anih radnih mesta u junskom kvartalu 2021. godine, što je povećanje od oko 36 odsto – istakao je Džarvis i dodao da je to i bio razlog što je broj nepopunjenih radnih mesta junu iznosio 2,6 odsto, što je takođe, najviše za poslednjih 27 godina.
Turizam na izdisaju
Broj turista koji su posetili Australiju pao je sa blizu 840.000 u maju 2019. godine na svega 332.000 u martu 2020. Zanemarljiv je broj dolazaka na Peti kontinent od početka pandemije do aprila 2021. kada ih je došlo svega 22.610, a do juna 36.770. Postavlja se pitanje kada će se broj turista vratiti na nekadašnje brojke, čak i kada se granice otvore. A upravo turizam je jedna od grana koje su zapošljavale veliki broj ljudi u Australiji.
Rekordna potrošnja
I dok su ekonomski pokazatelji negativni, Australijanci nikada do sada nisu trošili toliko na pokućstvo, nameštaj, belu tehniku, elektronske uređaje… Tako je u julu potrošeno oko pola milijarde dolara više na ove predmete nego što se to očekivalo pre pandemije. Očekuje se da bi ovaj trend mogao da se zaustavi kad se granice otvore, jer bi tada Australijanci trebalo da ponovo počnu da troše na godišnje odmore umesto na pokućstvo.
