Dokumenta takođe svedoče o tome da je tajna služba BND bila svesna toga da će informacije koje daje rukovodstvu stranih trupa biti korišćene za ubistva ili mučenje vođa talibana. Dnevnik "Bild" navodi da je ova dokumenta imao u posedu još odranije, ali nije želeo da ih objavi sve dok su nemačke trupe bile u Avganistanu, kako ne bi ugrozio njihovu bezbednost i živote vojnika.
"Obustavljanje akcije je sada omogućilo da se istorijska uloga vojske i BND u lovu na teroriste dokumentuju", navodi nemačka štampa.
Kao tajna označeni dokumenti Bundesvera dokumentuju da je u nemačkom glavnom štabu koji se nalazio u Mazar e Šarifu postojala takozvana ćelija za podršku koju je vodio jedan nemački potpukovnik. Misija ove jedinice bila je sakupljanje informacija za "nominovanje" mogućih kandidata za listu smrti, kaže se u ovom dokumentu. Nadalje, nemački vojnici su od odabranih informacija pravili ciljne grupe, da bi ih predstavili komandantu (tada je to bio Knajp), koji ih je odobravao.
Protokol jednog razgovora održanog u maju 2011. godine u kojem je učestvovao general Knajp dokumentuje kako je razgovarano o ovim "nominacijama". Ovaj dokument pominje imena više vođa talibana koje njihovo "anti-ISTAF držanje i podrška pobunjenicima u oružju i novcu čine idealnim kandidatima za nominaciju za liste za odstrel. Ovde se radi o tolikim količinama droge, moći, uticaja i novca, da bi njihovo uklanjanje za sobom ostavilo vakuum moći", kaže se u dokumentu. General-major Knajp, koji je poznat po svojoj ljubavi za detalje, za vreme ovog razgovora je rekao da bi jedan od ustanika, po imenu Kuari Hafiz, morao da bude ili uhapšen ili neutralisan, i da ovo treba tretirati kao prioritet", piše "Bild".
Dokumenta koja govore o ulozi BND svedoče kako je ova služba liferovala informacije koje su mogle da budu korišćene za ubistva određenih osoba, a 26. avgusta 2011. BND je u jednom izveštaju na engleskom svojim NATO partnerima preneo informacije o talibanskom vođi Kuari Jusufu.
Špijuni poriču
BND je uvek poricao da pojedinci mogu da budu locirani pomoću broja telefona. Sada se u izveštaju Bundesvera pokazuje da to nije tačno, jer postoji šema dejstva dva Blek-Hok helikoptera koji u napadu koriste podatke o cilju koje na osnovu broja telefona daje bespilotna letelica. Ministarstvo odbrane i nemačka tajna služba na pitanja "Bilda" o ovim dokumentima nisu želeli da se izjašnjavaju.
Na listi smrti on je imao broj IS4238 koji se navodi u tajnom izveštaju, čije će objavljivanje biti moguće tek 2071. godine. BND je dakle znao da je Jusuf na listi za odstrel, ali je i pored toga saveznicima dao broj njegovog telefona pomoću koga može da bude utvrđena lokacija cilja. Da je BND bilo jasno za šta bi ova informacija da mogla da bude korišćena potvrđuje pasus:
"Preneseni podaci ne smeju da budu osnova ili obrazloženje za neprimerene mere (mučenje i slične) protivne konvenciji UN." Ciljano ubistvo je prema izveštaju BND pod izvesnim uslovima čak i dozvoljeno: "Upotreba u svrhu akcija sa smrtonosnim ishodom je dozvoljena samo uslučaju da preti neposredni napad ili opasnost", drugim rečima, da bi se predupredio napad, BND dozvoljava ciljana ubistva.
