youtube/printscreen

Posetioci kafana su osim naroda bili i najistaknutiji predstavnici srpske književnosti i kulturne scene, pa su neretko u njima nastajale pesme i priče. Komediograf Branislav Nušić je opisao njihov značaj rečima „ako je trebalo povesti kakvu inicijativu umetničku, književnu ili neku drugu prvi sastanci, na kojima bi se izmenile misli, bili su za kafanskim stolovima“.

Krajem 19. veka u kafanama su često bili Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac i Milovan Glišić. Epicentar umetnika u drugoj polovini 19. veka bila je kafana Dardaneli, na mestu gde je danas Narodni muzej. Kada je srušena 1901. ekipa se preselila u Skadarliju, poznatu kao „boemska četvrt puna kafana“.

Jedna od njih Tri šešira postoji duže od veka, a decenijama je bila stecište boema poput pisaca Radoja Domanovića, koji je često znao da kaže „od pune čaše jedino je bolja puna flaša“, i Bore Stankovića, koji je voleo da zapeva. Posle Prvog svetskog rata u njoj su sedeli pesnici Vladislav Petković Dis i Sima Pandurović. Piće je moglo da se dobije „na crtu“, pa se tražilo mesto više. Najveći boem među piscima bio je Đura Jakšić, koji u Skadarliji ima svoj spomenik.

U drugoj polovini 20. veka popularan je bio Klub književnika. Stalni gosti su bili nobelovac Ivo Andrić i poznati srpski pisci Momo Kapor i Danilo Kiš, kao i novinar Bogdan Tirnanić. Pre nekoliko godina, Klub književnika im se odužio, posvetivši im jedan sto.

Bircuzi uz pozorišta

Upamćeni kao boemi su bili velikani glumišta Zoran Radmilović, Bata Stojković, Slobodan Aligrudić, Petar Kralj i drugi. Često su bili gosti kafana najbližih pozorištima u kojima su igrali, pa su glumci Ateljea 212 često sedeli u Srpskoj kafani, Jugoslovenskog dramskog u Manježu, a Beogradskog dramskog u Večitom mladoženji. Kafana Talija bila je omiljeno mesto poznatih srpskih glumaca poput Bore Todorovića i Dragana Gage Nikolića.