Lična arhiva

Kafane, kultna srpska mesta, prvi put su, tokom gotovo pet vekova postojanja, privremeno zatvorene, a ključ u brave omiljenog sastajališta stavio je smrtonosni korona virus. Kada nema tog druženja uz čašicu i meze ili kafu koja se još ponegde služi sa ratlukom i kiselom, shvatite koliko vam nedostaje, ali ohrabruju najave da bi mogle da prorade za nedelju-dve. Do tada vam otkrivamo kada su nastale i koju su ulogu imale kafane nekad i sad u životu naroda.

„Ej, kafano, muko moja“, pevao je Toma Zdravković o tom popularnom mestu gde su se oduvek razmenjivala mišljenja, stavovi i ideje, o ambijentu u kojem su se sa dimom i uzdisajima mešali tuga i radost, uz pesmu što razgaljuje dušu, veselje i suze, svađe i mirenja… Gde se razgovaralo i ogovaralo, pričalo o politici i sportu, ugovarao biznis i gde će svako najradije povesti svoje prijatelje i goste. Srbija se na svetsku mapu upisala kao zemlja sa najboljim kafanama. Nekada onim sa kariranim stolnjacima koje su sada raritet, a danas sa splavovima, restoranima i klubovima modernog dizajna i zvuka. Ali, s istom atmosferom, pa stranci hrle da osete bar delić te čari, jer upoznajući kafanu, upoznaju se sa dušom Srbije.

Srbija je dobila prvu kafanu na evropskom kontinentu davne 1522, dva veka pre Pariza, Londona i Beča. Turci su tada na Dorćolu otvorili prvi dućan u kojem je posluživana samo kafa, ali za hrišćane tu nije bilo mesta, pa prihvatiše trend. Otvarali su ih u radnjama na Dorćolu i Varoš kapiji i uz kafu je služena rakija, a nazivane su po imenu gazde Šiškova, Panđelova, pa Kolarac koji još radi u centru.

O ovom „kultu obožavanja kafane“ pisao je 1624. Luj Žedoen, francuski književnik, navodeći da u toj bogatoj varoši „ima svega do preteranosti“.

Naziv kafana nastaje kasnije tridesetih godina 18. veka, s povratkom Turaka u Beograd, a po kafi koja je prvobitno posluživana. Život se polako seli u kafanu koja postaje epicentar kulture i zabave, političkog i poslovnog života. U nju ulazi pozorišni duh, muzika, sastaju se političke stranke, nastaju najlepše pesme i književna dela… Među prvima je 1823. sagrađena i čuvena Znak pitanja, koja i danas radi.

U kafani je 1841. izvedena prva pozorišna predstava, a 1858. u Knjaževoj pivari održana Svetoandrejska skupština na kojoj se na vlast vratio knez Miloš Obrenović i bila je tada jedna od oko 270 kafana koje su radile u prestonici. Na Studentskom trgu se 1867, u kafani Kod Rajića junaka serbskog, slavilo kada je knez Mihailo Obrenović dobio od Turaka ključeve Beogradske tvrđave. U drugoj polovini 19. veka u kafani su nastale političke stranke. Ubeleženo je i da je 1880. prvi fenjer zasijao ispred kafane, a u jednoj od njih je 1883. postavljen i prvi telefon. U Knez Mihailovoj, u kafani „Hajduk Veljko“, prvi put se čuo fonograf 1896, a 1906. tu je proradio prvi bioskop.

Epitet najpopularnije s početka 20. veka imala je kafana Dardaneli na današnjem Trgu Republike, koji se tada zvao Pozorišni trg. Tu su se okupljali slavni pisci Branislav Nušić, koji je njene posetioce opisao kao duhovite i vesele ljude, pa Stevan Sremac, Vojislav Ilić, Gustav Matoš… Zatvorena je 1901, a već 1906. čuveni hotel i kafanu Moskva kod Terazijske česme otvorio je kralj Petar. Kafane su nastavile da se množe, pa se pre skoro jednog veka, tačnije 1927. godine, Beograd mogao pohvaliti sa čak 667 kafana.

Beogradski trougao

Legenda o Bermudskom trouglu, najvećoj tajni Atlantskog okeana gde nestaju brodovi, iskorišćena je kao sinonim za tri nekada poznate kafane Beograda – Grmeč, Šumatovac i Pod lipom. Smeštene u trouglu u centru grada bile su sastajališta novinara, slikara, pisaca i drugih boema.

Pocepane gaće naljutile kraljicu

Prema jednoj od priča koje su kružile čaršijom, na kraju današnje ulice Kneza Miloša postojala je kafana Kod pocepanih gaća, a taj vulgarni naziv je zasmetao kraljici Dragi Mašin, poslednjoj iz dinastije Obrenovića, koja je sa suprugom Aleksandrom ubijena u Majskom prevratu 1903. Vlasnik bircuza je, navodno, zbog nje promenio naziv.