Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar 7. januara slave najradosniji praznik – Božić – rođenje Isusa Hrista. Uz Srpsku pravoslavnu crkvu, Božić ovog datuma proslavljaju i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, ali i starokalendarci u Grčkoj, kao i egipatski Kopti.
O značaju ovog praznika za “Vesti” govore sveštenici i monasi od Nemačke do Mađarske.
Podvig ka večnosti
– Božić, praznik Hristovog rođenja, nam blagovesti da se rodio Isus Hristos, drugo lice Svete Trojice, sin Boga živoga. Bog se rađa u telu, rađa se među nama, sa ciljem da Svoju Ljubav saopšti svim ljudima. Božić nam potvrđuje da nas Bog ne izbegava, već se poistovećuje sa nama, bivajući zauvek tu za nas na konkretan način, kao brat po čovečanskoj prirodi, svakome ko tu prirodu deli, a to su svi ljudi, bez obzira na svoje fizičke, nacionalne i materijalne razlike. Božić ne znači ništa drugo nego da je Bog došao među ljude – ističe arhijerejski zamenik Eparhije diseldorfske i nemačke i paroh kelnski, protojerej stavrofor Neđo Janjić koji je septembra ove godine odlikovan jednim od najviših priznanja SPC – Ordenom Svetog mučenika Jovana Vladimira.
Jeromonah Varnava (Knežević), sekretar episkopa budimskog Lukijana (Pantelića), ističe da je Božić “pojava Boga u telu”.
– To je praznik ovaploćenja Hristovog od Duha Svetog i Marije Đeve na neizrecivi način. Nesmestivi, prevečni, nestvoreni Bog rodio se među ljudima i postao čovek da bi čovek postao Bog po blagodati i da bi zadobio prvobitnu krasotu, blagoslov i blagodat koje je negda imao – objašnjava jeromonah Varnava i objašnjava da se rođenje Isusa Hrista nalazi u Jevanđelju u kome je navedeno da se “rađa u skromnim uslovima, ali na veličanstven način”.
– Njegovim rođenjem postaje realno sve ono što je bilo nezamislivo. Njegovim dolaskom u svet, a kasnije i delovanjem u svetu i naposletku vaskrsenjem, stvorena i smrtna tvorevina započela je svoj, padom prekinuti, podvig ka večnosti. U narodu, pak, Božić zauzima posebno mesto kao praznik porodice, praznik novog života. Božić je praznik topline porodičnog doma i praznik promovisanja svih onih istinskih tradicionalnih porodičnih vrednosti, jer samo zdrava i snažna porodica su uslov za opstanak i našeg i svakog drugog naroda u smutnim vremenima kakva su i danas – ukazuju ovaj monah.
Porodica kao crkva
Naši sagovornici napominju da je centralna proslava Božića – Sveta liturgija koja se služi u svim hramovima.
– Na Svetu liturgiju pozvani su svi ljudi širom čitavog sveta da zajedno učestvuju u objavljivanju istine rođenja Bogomladenca Hrista, u pevanju najlepših Božićnih pesama i u radovanju jednih sa drugima. Pozvani su svi i da se sjedine sa Novorođenim Hristom u Svetoj tajni Evharistiji. Zatim da čuju poruku Crkve kroz Božićnu poslanicu. Posle svih tih darova podeljenih sa braćom i sestrama u Crkvenoj zajednici verujući odlaze svojim domovima gde sa svojim najbližima i najmilijima nastavljaju svečanost povodom rođenja Hristovog. Važno je da ukažemo jedni drugima na to da je čast u rođenju Hristovom, a kad je to na prvom mestu onda možemo i trebamo i mi jedni druge da počastimo iskrenom ljubavlju i božićnom trpezom – ističe arhijerejski zamenik eparhije diseldorfske i nemačke, protojerej-stavrofor Neđo Janjić Neđo Janjić.
Jeromonah Varnava (Knežević) ističe da je u svetoj liturgiji i pričešću koje sledi “vrhunac dodira Boga i čoveka koji je pozvan da postane bog po blagodati”.
– Moramo biti svesni da mi kao hrišćani nismo to samo po imenu i na papiru – u knjizi krštenih. Našu veru, pripadnost i opredeljenje za večni život mi svedočimo živeći crkvenim životom, a živeti crkvenim životom znači na prvo mesto staviti Hrista koji se rodio jednom u našem – ljudskom telu. Ako je on “unizio” sebe i uzeo obličje sluge, zašto je nama teško da budemo sveti rod, carsko sveštenstvo i da budemo oblagodaćeni dodirom s Njime u Liturgiji. Pričešće jeste veza stvorene i smrtne prirode sa večnošću u koju smo svi pozvani, a izbor je na nama. Suština proslave Božića jeste u Crkvi kao zajednici vernih u kojoj i kroz koju dolazimo do samog Hrista, a nastavak proslave praznika je u porodici koja je mala crkva – naglašava jeromonah Varnava.
Koliko varnica, toliko parica
Zajedno sa ocem, arhijerejskim zamenikom Neđom Janjićem, njegov sin, protonamesnik Mladen Janjić, već dugo godina kao sveštenik, a zatim i starešina hrama Vozdviženja časnog krsta u Kelnu, obrazuje mlađe vernike o značaju vere i ispravnom načinu obeležavanja svih najznačajnijih praznika, od kojih su Božić i Vaskrs – najveći.
– U ovim danima svuda oko nas, gde god se okrenemo, sve je u znaku Božića. Mnogo je lepih običaja naš narod spleo oko ovog divnog praznika. Ta raznovrsnost i lepota svih tih običaja postale su mi mnogo jasnije od kada sam sveštenik ovde na Zapadu, jer u našoj parohijskoj zajednici u Kelnu se sabira i zajedno moli narod sa svih prostora gde naš narod živi, ali i drugi pravoslavni narodi i svi oni su sa sobom iz roditeljskog doma poneli neki običaj vezan za Božić. Sve ono što je lepo, što se ne suprotstavlja učenju Crkve treba sačuvati od zaborava. Što se tiče verovanja, tu postoji samo jedna istina za sve, a to je da se rodio Isus Hristos, sin Božji – ističe protonamesnik Mladen Janjić.
Jeromonah Varnava, koji služi u Sent Andreji, dodaje da Božić obiluje običajima u koje su uključeni elementi prirode kao što je pšenica, badnjak, slama…
– Na Božić imamo i karakterističan pozdrav: Mir Božji Hristos se rodi – Vaistinu se rodi! Ovaj pozdrav jeste jasno i radosno svedočenje da se rodio Car mira, sam Gospod. Na sam dan praznika vrlo rano svako domaćinstvo prima polož(aj)nika ili polaznika, koji ulazi u dom i čestita praznik uz želje za izobiljem zdravlja, sreće, mira, ali i blagostanja i izobilja plodova zemaljskih – svima nam je poznato ono čuveno: “Koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko sreće, zdravlja, ovaca…” – objašnjava jeromonah Varnava.
Vatra badnjaka greje srca i domove
Jeromonah Varnava (Knežević) naglašava da Božiću prethodi post koji je “duhovna i fizička priprema vernika za dan praznika dolaska Mesije među ljude”, a da ovom prazniku prethodi Badnji dan.
– Uglavnom u svim krajevima gde Srbi žive u običajima imamo elemente poput badnjaka, odnosno hrastovog drveta koje se seče na Badnji dan rano ujutru, praćeno nizom drugih posebnih običaja poput onoga kako useći drvo samo sa tri udarca. Badnjak svečano prolazi kroz naseljena mesta gde naš narod živi ili je već spreman u crkvenoj porti za obred blagosiljanja i spaljivanja. Poznato je da je u drevnoj slovenskoj religiji hrastovo drvo zauzimalo poseban značaj, tako je i posle hristijanizacije i na veliki praznik Rođenja Hristovoga badnjak ostao prisutan u našem crkvenom životu – ističe ovaj monah.
Objašnjava zbog čega se hrastovo lišće spaljuje:
– Suvo hrastovo drvo – badnjak jeste i simbol zalazeće i stare vere u mnoge bogove. Badnjak spaljujemo kao vidljivi znak odbacivanja starog čoveka i njegove stare vere, a slavljem Božića prihvatamo novo Sunce koje se rađa, a to je Isus Hristos, prihvatamo novu veru u kojoj se oblačimo u novog čoveka svetim krštenjem. Međutim, kažemo i da su vatra i toplina gorućeg badnjaka ona vatra koja je zagrejala hladnu pećinu u kojoj se rodio Hristos. To je takođe i ona toplina koja greje naše domove – kaže jeromonah Varnava.
Novčić za blagoslov
Jedno od obeležja porodične trpeze na Božić je česnica – pogača u koju domaćica stavlja novčić.
– Poput čina lomljenja slavskih kolača, tako se i česnica lomi, a onaj u čijem parčetu česnice bude novčić biće srećan i blagosloven tokom cele nastupajuće godine. Česnica u nekim krajevima kao na primer u Vojvodini i nekim delovima tzv. stare dijaspore odnosno u Mađarskoj i Rumuniji nije u vidu pogače, nego je slična kolačima jer je poslastica, a u njoj se takođe nalazi novčić. Na Božić se u domove i hramove unosi slama, jer se Hristos rodio u štali i mi kao vidljivi znak iščekivanja i prihvatanja Hrista među nas ljude simbolično naše domove udešavamo slično ambijentu u kojem se Hristos rodio.
Vertep u Sentandreji
Posebnost Božića u mnogim krajevima, mahom Vojvodine, ali i Mađarske i Rumunije je Vertep – dečja predstava posvećena Rođenju Hristovom.
– Svako dete ima svoju ulogu – mudraci, pastiri, Irod… i donose nam na interesantan način istoriju o rođenju Hristovom. Nekada su deca išla po domaćinskim kućama i izvodila Vertep a danas se uglavnom izvodi u hramovima ili mesnim domovima kulture, u školama ili u Vladičanskom dvoru kao što je to slučaj u Sentandreji – navodi jeromonah Varnava.
Mir, ljubav i sloga
Protonamesnik Mladen Janjić, starešina hrama Vozdviženja Časnog krsta u Kelnu, podseća da se Božić proslavlja tri dana, a da se drugi dan slavi Presveta Bogorodica Marija – “ona koja nam je donela radost na Božić, rodivši Isusa Hrista”.
– Tog dana se takođe služi Sveta liturgija u svim hramovima. Crkva ovim praznikom izražava svoju veliki ljubav prema Majci Božjoj, prema njenom činu rađanja i novom životu koji je donela u svet. Toga dana još uvek kao i nekoliko sledećih dana sva domaćinstva treba da odišu onom vitlejemskom radošću koju dele jedni sa drugima veseli anđeli i razdragani pastiri i pevajući: “Slava na visinama Bogu a na zemlji mir među ljudima dobra volja” – ističe prota Mladen.
Treći dan Božića crkva proslavlja Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana koji je prvi postradao za Hrista.
– Trudimo se da u ovim danima imamo više Boga u srcu a samim time biće više mira na zemlji. U svim danima treba da učinimo sve što je do nas kako bismo u našim srcima i domovima, o Božiću, ali i posle Božića, sa svojim bližnjima, prijateljima i komšijama ostvarili istinu o kojoj radosno peva psalmopojac David a koja kaže da je “lepo i divno kada sva braća žive zajedno”. Neka nam Gospod podari radost kroz pokajanje, mir kroz ljubav i slogu i blagoslov svima u sve dane našeg života – poručuje prota Mladen Janjić.
