youtube/printscreen
Igor Jurić

Zahvaljujući njemu, iz godine u godinu bezbednost dece postaje sve važnija tema. Teška životna drama kroz koju koju je prošao kada je njegova ćerka oteta, silovana i svirepo ubijena, naterala ga je da shvati koliko propusta postoji u sistemu i obećao je da će se dok diše boriti da nijedno dete više u Srbiji ne doživi pakao kakav je doživela njegova Tijana.

Poslednjih meseci Igor Jurić uložio je energiju kako bi se u Srbiji uveo Amber alert, sistem obaveštenja u slučajevima nestale dece koji bi doprineo lakšem pronalaženju mališana. Sada je Fondacija „Tijana Jurić“ koju je osnovao dobila saradnika u borbi, Fondaciju „Novak Đoković“ koja je prepoznala značaj teme kojoj je Igor Jurić posvećen godinama.

Ideja dve fondacije je da zajedničkim radom stupe u kontakt s drugim svetskim organizacijama koje se bave zaštitom dece i brigom o njima, a cilj je ne samo uvođenje sistema obaveštavanja nego da on i zaživi u Srbiji.

Igor Jurić rođen je 1973. u Subotici. Veliki deo života posvetio je sportu. Igrao je fudbal u klubu Spartak i još nekoliko manjih klubova. Kad je završio igračku karijeru, posvetio se trenerskom poslu. Najpe je trenirao fudbalere u rodnoj Subotici, a kasnije je nekoliko godina proveo u Cirihu i Briselu.

Tragična otmica i ubistvo ćerke Tijane 2014. godine zatekla ga je u inostranstvu. Nakon njene smrti, osnovao je 2015. godine fondaciju s njenim imenom u cilju unapređenja bezbednosti dece u Srbiji. U okviru Fondacije „Tijana Jurić“ održao je oko 400 radionica, predavanja i tribina za decu, mlade, studente, roditelje i stručne radnike; organizovao je na desetine tribina na temu bezbednosti dece, organizovao tri stručne konferencije Bezbednost i odgovornost, dva dečija etno festivala Glas anđela. Zahvaljujući njemu, u Srbiji je uvedena doživotna robija za ubice dece i trudnica.

U poslednje četiri godine odlikovan je različitim priznanjima: uvršten među dvadeset najznačajnijih ljudi u Srbiji („Blic“, 2015), Čovek godine (Portal Mondo, 2016), Čovek godine 2017. (NIN), Komunikator godine (Društvo Srbije za odnose s javnošću, 2019).

– Ova borba ne može da se vodi ako nismo svi ujedinjeni. Tu sam ja, građani Srbije i državne institucije i siguran sam zajedno možemo da uradimo mnogo toga i borimo se za bolju bezbednost naše dece. Moramo da se borimo protiv stvari koje su više nego aktuelne u našem društvu i protiv stvari koje su ljudima i deci zagorčale život, moramo da poklonimo više pažnje i moramo da se borimo na sve moguće načine koji su nama dostupni. Kad izgubiš jedno dete ne možeš da kažeš dobro, idem sada dalje, to je nemoguće. Osećam ogroman dug prema mojoj Tijani. Shvatio sam da taj način na koji je ona nastradala i to što se desilo nama kao porodici je nešto što ne možemo da dozvolimo da se ponovi. Želim da Tijanina smrt dobije smisao. Radiću dok sam živ na tome da ona bude simbol borbe za bolju bezbednost naše dece – kaže Jurić.