pixabay.com

Poslednjih godina dokazano je da terapije koje se oslanjaju na prirodu mogu da podstaknu oporavak od mnogih psihijatrijskih poremećaja.

Kako navodi psihijatar, dr Kler Vilkoks, boravak u prirodi je značajan za osobe sa depresijom i ADHD. On skoro trenutno pomaže i kod problema sa spavanjem, smanjuje žudnju za hranom, osećaj neodlučnosti i brige.

– Mi, kada je u pitanju emocionalno obnavljanje, zavisimo od isceliteljskih moći prirode, a u poslednje vreme ljudi više trče i voze bicikl, planinare, beže u prirodu, pokušavajući da obrade sve što im se događa – kaže dr Vilkoks.

Nedavno je istraživanje tako pokazalo da se osobe koje su više izložene zelenilu uopšteno bolje osećaju, i imaju niži puls i krvni pritisak, a i kortizol se manje luči.

Dr Vilkoks kaže da je zbog svega toga terapija divljinom intervencija koja širom sveta postaje sve popularnija, a koristi se u lečenju anksioznosti, depresije, ali i kod bolesti zavisnosti.

Ljudi koji su prošli programe sa takvim terapijama imaju od njih višestruke koristi, uključujući smanjenu anksioznost, bolje snalaženje, poboljšanje odnosa sa drugima i promenu loših ponašanja.

Boravak u prirodi nam može pomoći na više načina.

Kretanje

Kada izađemo više se krećemo, a povećanje kretanja je ključno za naše mentalno zdravlje. Brojne studije tako pokazuju da telesna aktivnost podstiče pozitivno raspoloženje, poboljšanu pažnju, smanjenu teskobu, oporavak od zavisnosti i bolji san.

– Fascinantna studija je pokazala da se isto događa i na neurohemijskom nivou, pa tako zavisnici koji su prošli program intenzivnog vežbanja dožive i veću normalizaciju funkcije dopamina u delu mozga koji je uključen u kontrolu impulsa, što znači da kretanje sigurno može da pomogne i da duže ostanu “čisti”, a verovatno će postati i važan deo lečenja zavisnosti – rekla je doktorka.

Popravljanje kognitivnih funkcija i pažnje

Osim vežbanja, studije pokazuju da vreme u prirodi poboljšava i naše mentalne sposobnosti, što pomaže da donosimo mudrije odluke i lakše menjamo svoje loše navike.

Preliminarna studija pokazala je da je smanjenje impulsivnosti posledica izlaganja spoljnim slikama, a sve je više dokaza da priroda pomaže i u sprečavanju razvoja Alchajmerove bolesti.

Psihosocijalne dobrobiti

Aktivnosti na otvorenom, poput penjanja po stenama, timskih sportova ili planinarenja, često zahtevaju da radimo sa drugima i na njih se oslanjamo, posebno kad se pojave razni izazovi, pa u prirodi gradimo i važne socijalne veštine.

– U terapiji divljinom izgradnja zajednice je ključna komponenta, a polaznici kažu da tokom lečenja osećaju više empatije i imaju više poverenja u druge, kao i da ti efekti traju još dugo i nakon povratka kući – rekla je dr Vilkoks za “Psychology Today” i naglasila da prevazilaženje fizičkih i psiholoških prepreka s kojima se susrećemo u prirodi povećava samoefikasnost, mentalnu otpornost, fizičku kondiciju, i poboljšava sliku o sopstvenom telu.

Vreme u tišini, odmaranje mozga i duhovni rast

Priroda nam daje i preko potrebno odvajanje od previše tehnologije, urbane sredine, nereda i stresa.

– U programima terapije divljinom adolescenti, na primer, kažu da brzo osete poboljšanje jednostavnih fizičkih pokreta, onih koje radimo bez intenzivne ili usmerene pažnje, što im omogućava “lutanje misli” i “preispitivanje”, pa mnogi u prirodi imaju i osećaj da “postoji nešto veće od njih samih”, a mogu da dobiju i veći osećaj svrhe – ispričala je doktorka.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime