pixabay.com

Koji vam je omiljeni rodno-ravnopravni naziv zanimanja, meni prostituak? Ovo je samo jedna od šaljivih reakcija na društvenim mrežama povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji osim istih prava za žene i muškarce u svim oblastima, sadrži i odredbe o podjednakom položaju oba pola kada je reč i o jeziku.

Još nije sasvim izvesno kako ćemo se u budućnosti izjašnjavati o ženskim profesijama, jer za sada su samo Hristina Cvetičanin Knežević i Jelena Lalatović ponudile “Priručnik za upotrebu osetljivog jezika”. A po njemu ćemo ubuduće imati apostolke, kapitenke, carinice, dugmetarke, trenerke, vatrogasilje, borkinje, dželatkinje, atašeice, pilotkinje, viteškinje… Pljušte kritike i sa jedne i sa druge strane. Pristalice zakona tvrde da žene zaslužuju poseban naziv za svoja zanimanja, dok protivnici smatraju da je rodni jezik banalizovan i da je u suprotnosti sa Ustavom.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić traži od Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU da definiše da li je ispravnije reći npr. profesorka ili profesorica. Odbor se pobunio i poslao otvoreno pismo u kojem tvrdi, da je zakon zapravo usmeren protiv srpskog jezika.

– Zakonom se uvodi diskriminacija u sam jezik, uvodi se verbalni delikt i cenzura. Jer, nikome se ne sme i ne može zabraniti da iz srpskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda. Upravo ta zabrana i jeste suštinska namera Zakona o rodnoj ravnopravnosti – jasan je stav Odbora, koji zahteva da budu poništene odredbe zakona o rodno senzitivnom jeziku.

S druge strane, Brankica Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kaže da je jezik važan i da koliko mi oblikujemo njega, toliko i on oblikuje nas i tako utiče na rodnu ravnopravnost.

– Razumem da postoje otpori. Uvek kada dođe nešto spolja se doživljava da je nešto nametnuto. Ja ne bih rekla da je nametnuto. Mislim da je rodno osetljiv jezik u upotrebi već odavno. Imam dokument iz 1896, Vesnik Srpske crkve, nije to nikakva novina – istakla je Jankovićeva.

Dodala je da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja i da se kaže da su rogobatna, kao i da naš jezik ima rod, broj i padež, a da deca to normalno izgovaraju.

– Niko oko toga ne pravi problem. I sada je, zašto mora biti žena dramaturg – dramaturškinja, a nikome ne smetaju oni pogrdni – nerotkinja, sluškinja, to ne smeta. Meni istinski smeta kada vodimo jednu raspravu koja nas odvaja od suštine. Nije suština ovog zakona jezik. Jer jezik je koristan, menja se, promenljiva je stvar, oblikuje jezik nas, a mi jezik. Svašta se s jezikom može – zaključuje Janković.

Jelena Filipović sa Filološkog fakulteta u Beogradu svojevremeno objasnila je kako se rodno senzitivni jezik oblikovao kroz vreme:

– Pre 150 godina reč učiteljica je bila neobična. Zato što nije bilo učiteljica. Sada je učiteljica jedna potpuno prirodna reč i praktično nemarkirana zato što učiteljice predstavljaju najveći deo korpusa osoba koje se bave obrazovanjem od prvog do četvrtog razreda. Dakle, zaključak je ne može se jezik ukalupiti pravilima od strane zvaničnih jezičkih planera, niti se može na silu menjati aktivnostima različitih zainteresovanih strana.

Akademkinja i brijačica

Autorke Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika Hristina Cvetičanin Knežević i Jelena Lalatović, ponudile su spisak zanimanja, zvanja, titula i imenovanja žena. Ovo su neki od primera:

admiralica, admiralka – admiral

akademkinja – akademik

artiljerka – artiljerac

atentatorka – atentator

bakalinka – bakalin

berberka – berberin

brijačica – brijač

bušačica u rudniku – bušač u rudniku

diplomatkinja – diplomata

farbarka – farbar

fenomenološkinja – fenomenolog

goničkinja, goničica, goniteljka – gonič

ispravljačica – ispravljač

kapetanica – kapetan

menjačica – menjač

sutkinja – sudija

trenerka – trener

vozačica – vozač

A sluškinja ne smeta?

Brankica Janković je istakla da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja i da se kaže da su rogobatna, kao i da naš jezik ima rod, broj i padež, a da deca to normalno izgovaraju.

– Niko oko toga ne pravi problem. I sada je, zašto mora biti žena dramaturg – dramaturškinja, a nikome ne smetaju oni pogrdni – nerotkinja, sluškinja, to ne smeta. Meni istinski smeta kada vodimo jednu raspravu koja odlazi od suštine. Nije suština ovog zakona jezik. Jezik je koristan, menja se, promenljiva je stvar, oblikuje jezik nas, mi jezik. Svašta sa jezikom može – rekla je ona.