“Neophodna je promena politike Brisela i snažan zajednički odgovor EU na globalnu energetsku krizu koja predstavlja realnu pretnju po domaću i međunarodnu privredu”, poručio je danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i istakao da iskustva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima.
Čadež je na konferenciji “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji-nordijska iskustva“ u Privrednoj komori Srbije, pozvao domaću i međunarodnu političku i privrednu zajednicu da rade zajedno kako bi se u narednom periodu rešili problemi visokih cena energenata koje proteklih nedelja negativno utiču na produktivnost svih ekonomija.
– Ako kriza potraje duže nego što je uobičajeno, postoji realna pretnja po privredu. To ne želimo da nam se desi. Svi treba da razmislimo o dve mogućnosti, jedna je kako neposredno da odgovorimo na izazove naše privrede, a druga, kako zajedno sistemski možemo da se prilagodimo novoj realnosti – rekao je Čadež.
Predsednik PKS je izrazio nadu da će se Brisel uključiti u rešavanje energetskih problema koji utiču na ekonomije, izmenom zakonskih regulativa u Evropskoj uniji koje se odnose na poresku politiku, investicione i hedž fondove.
Naveo je podatke koji pokazuju da je od početka ove godine do danas na međunarodnom tržištu gas poskupeo 110 procenata, aluminijum za 45 posto, polietilen 28, a nafta za 65 odsto.
Čadež je ukazao da se u Srbiji tretira samo četiri odsto komunalnog otpada, a nordijske zemlje više od 80 procenata, koristeći ga za proizvodnju energije.
– Srpska privreda koristi dva i po puta više energije u proizvodnji nego nordijske kompanije što automatski znači veće troškove proizvodnje i manju mogućnost da budemo konkurentni – objasnio je Čadež i dodao da se polovina energije u Srbiji gubi zbog loše izolacije stambenih zgrada.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je trenutno u izradi Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom za period 2022-2024, kako bi se definisao strateški okvir za cirkularnu ekonomiju.
– Izrada ovog strateškog dokumenta je poverena Tehnološko-metalurškom fakultetu, a usvajanje dokumenta predviđeno je za prvi kvartal 2022. godine. U fokusu programa biće podrška privredi u primeni modela cirkularne ekonomije, podrška lokalnim samoupravama i podsticanje inovacija i saradnje biznis i naučno-istraživačkog sektora. Cirkularni model će omogućiti da se resursi i energija efikasno koriste, a važan je stub i u Zelenoj agendi, čija je Srbija potpisnica i čijim ciljevima smo posvećeni – rekla je Vujović.
Jasna vizija EU u pogledu Zelenog dogovora koji je dobio svoju operacionalizaciju kroz agendu za Zapadni Balkan, jeste putokaz za izazove u ovoj oblasti, rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije Srbije, dodajući da je globalni cilj transformacija proizvodnje i potrošnje u pravcu u kojem čovek ne sme da bude rasipni vlasnik već čuvar planete i raspoloživih resursa, u održivoj razvojnoj ekonomiji.
Ambasador Finske, Kimo Lahdervita istakao je da je za uspešni prelazak na model cirkularne ekonomije potreban zajednički pristup od velikih do najmanjih aktera u procesu, dok je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije naglasio da postoji velika potreba za zelenom tranzicijom, kao i da to zahteva velika ulaganja,ali znači i otvaranje novih radna mesta.
– Da bi tranzicija bila uspešna, potrebno je postojanje zajedničkog institucionalnog okvira kao i angažovanje privrede, banaka i svih ostalih aktera uključenih u zelenu tranziciju – rekao je Bertolini.
