U junu ove godine navršiće se dve decenije od našeg prvog teksta o mukama siromašnog Novopazarca Vukomira Tomovića, samohranog oca nepokretnih sinova Ivana i Predraga i njegovog apela našim čitaocima i drugim dobrim ljudima da mu pomognu. Tada je Vukomir, u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, daleko od lekara, u bespuću i sirotinji jedva prehranjivao bolesne sinove koje je često, kad se razbole, po kiši, blatu i snegu, na leđima nosio do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara. Dobrotvori sa naših prostora, rasuti po belom svetu, odmah su Tomovićima pritekli u pomoć i više nikada nisu ostajali bez namirnica i lekova, a nakon pet godina uspeli su, najvećim delom uz pomoć naših čitalaca i humanitarca Hida Muratovića, da u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo sagrade novu kuću. Sve do danas, humana dijaspora stalno je uz njih i da nije povremenih donacija iz inostranstva, najviše iz Australije, Vukomir, Ivan i Peđa ne bi mogli da prežive. Zato je i najnovija donacija od 300 australijskih dolara, pristigla od dobrotvorke Anđelke Đurović iz Melburna, razgalila Vukomirovo srce.
– Kad god smo bili u nevolji, kad smo ostajali bez lekova i trošili poslednje kilograme brašna, kao da je sam Bog poslao, stizala nam je pomoć od Rajke Tarlać iz Sidneja i mnogih drugih dobrotvora koji nas dve decenije drže u životu – priča Vukomir i dodaje:
– Ranije nam je najviše pomoći stizalo iz Evrope, a sada nam najčešće pomažu dobrotvori iz daleke Australije. Sve što dobijemo potrošimo za lekove, lekare, hranu, ogrev, gorivo, struju, pelene… Hvala beskrajno dobrotvorki Anđelki Đurović, želimo joj dobro zdravlje i Bog da je čuva. Hvala svima koji brinu o nama i spasavaju nas kad god smo u nevolji. Znatno su nam olakšali život. Srčani sam bolesnik, a Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni, prihoda nikakvih nemamo – dodaje Vukomir.
Skoro deceniju naši čitaoci i drugi dobrotvori neprekidno su i uz Novopazarku Bajru Suljević koja 27 godina sama, bez ikakvih prihoda u iznajmljenoj sobici brine o nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti. I Bajra je godinama težak srčani bolesnik. Trebalo je da ide u Beograd na lečenje, ali nije mogla da ostavi Arijetu od koje se ni trenutka ne odvaja duže od dve i po decenije.
– Muž me je napustio dva meseca pre Arijetinog rođenja. Nestao je dok sam bila u bolnici i nikada se više nije javio, čula sam da je negde je u inostranstvu. Od tada, pa sve do danas moj život je posvećen bolesnoj ćerki, a svaki novi dan nam je sve teži i teži jer i moje i njeno zdravlje popušta. Sve poskupljuje, a mi nemamo nikakve prihode i stalno se borimo za golo preživljavanje. Ali, hvala bogu, postoje dobri ljudi, postoji Hido Muratović, postoje “Vesti”, postoje humanisti iz celog sveta koji nam ne daju da propadnemo. Sigurna sam da ih sam Bog šalje da nam pomognu – ispričala je Bajra držeći u rukama donaciju od 200 evra koju joj je iz Frankfurta poslala porodica Ibrahimović, poreklom sa severa Crne Gore.
Zbrinute za nekoliko meseci
– Trenutno smo zbrinute jer nam je u poslednjih mesec dana stiglo nekoliko donacija. Najpre kupimo lekove, specijalnu hranu i pelene za Arijetu, pa tablete za mene, a ostatak trošimo za kiriju, struju, namirnice i ogrev. Dolaze topliji dani, pa se nadamo biće nam tokom leta lakše, bar ćemo drva trošiti manje – kaže ova hrabra Novopazarka i moli nas da porodici Ibrahimović i svima koji joj pomažemo prenesemo neizmernu zahvalnost i najsrdačnije pozdrave.
Vukomirova druga muka
Igrom zle sudbine i božjom voljom Vukomiru je nepokretna i unuka Katarina, koja sada ima 20 godina. Ona je ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana, koji sa suprugom Marinom pokušava da za Kaću nađe leka koga zasad nema. Pošto je ona znatno mlađa, deda Vukomir se nada da će medicina napredovati i da će njegova mezimica, ipak, prohodati.
