Jugoslovenska vojska u otadžbini u Drugom svetskom ratu
Ništa ne vredi ni to što su se četnici i partizani ovde ratne 1941. godine borili zajedno, ni što su u okupirani grad ušli tenkom koji je vozila mešovita posada…
Jedan broj bivših pripadnika Ravnogorskog pokreta to izjednačenje smatra dovoljnom "naknadom” i rehabilitacijom, pa ništa više nisu ni tražili. Međutim, u nadležnoj gradskoj službi za boračka pitanja u Kraljevu, od stupanja na snagu pomenutih propisa, dvadesetak "ravnogoraca” je podnelo zahteve za mesečnu boračku nadoknadu.
– Priložili su dokumentaciju, a zatim su tražili i svedoke – kaže za "Politiku” Svetomir Dobrić, referent u gradskoj službi za boračka pitanja – i ja sam to sve obradio. Nažalost, postupak sam obustavio, jer se više od tri godine čeka da, shodno propisanim pravilima, ranije opštinska a sada gradska skupština formira paritetnu komisiju od učesnika rata u redovima četnika i partizana. A to se stalno odlaže, dakle, tu je zapelo. Tako, u međuvremenu, nekoliko podnosilaca zahteva više i nije u životu.
Od Milomira Šljivića (SPO), predsednika Gradske skupštine u Kraljevu, doznajemo da su sadašnji članovi opštinske organizacije Subnora opstruisali formiranje pomenute komisije, izbegavajući da dostave predloge svojih članova.
– Pokušaćemo da razgovore na tu temu obnovimo i da komisiju konačno imenujemo, pa neka odlučuju bez ikakvih pritisaka – ističe Šljivić.
To uverenje ne dele u, odskora, "podmlađenom” Opštinskom odboru Subnora. Puniša Jovanović, koji je kao simpatizer boraca a ne kao učesnik rata predsednik Okružnog i potpredsednik Opštinskog odbora Subnora u Kraljevu, izričit je:
– Ta blokada ostaje i dalje. Uostalom, to je i stav nedavno održane Skupštine republičke boračke organizacije i mi to poštujemo. Nego, i da nije tog mišljenja, ovde ima oko 2000 članova Subnora, većina njih se protivi izjednačavanju četnika sa partizanima, ne samo zbog ideologije, već su imali i direktne štete od njih tokom rata – tvrdi Jovanović.
Bespomoćni su i četnici iz oktobarskih dana 1941. godine, koji su se tokom opsade ovog grada borili zajedno sa partizanima. Njih je ovde najviše živih, posebno iz Žičke brigade kojom je komandovao Milorad Vasić. U obližnjem selu Ravanici ih je desetak, a nekolicini njih je posle rata suđeno, odležali su svoje, a hapšeni su i osuđivani i u jesen 1984. godine u akciji policije protiv "podrivača socijalističkog poretka i ostataka starog režima”.
– To oko penzije vodi moj unuk, ali vidim da mu ne ide od ruke – objašnjava nam Rajko Janković iz Ravanice. – Važnije je bilo za mene i moje ratne drugove Milorada, Stojana Jelenića, Ratka Sretovića…, od kojih ova dvojica poslednjih nisu više među živima, da jednom prestane taj pritisak, da se skine to obeležje izdajnika i otpadnika. Svi smo mi posle rata osuđivani na po deset i više godina, oduzimana nam je imovina, trpele naše porodice…
U vezi prava na "četničku” penziju i drugu novčanu nadoknadu interesovao se i Aleksandar Sarić (91), iz sela Tolišnice, član četničke "leteće” brigade kod Novice Cogolja.
– Hteo sam čak da se odreknem ove penzije koju sam radom stekao, nekako bi mi četnička bila milija, ali su mi rekli da čuvam šta imam, da od toga nema ništa – veli Sarić.
Pojedinci pomenute grupe iz Ravanice su okončali sudski postupak rehabilitacije, ali ni oni a ni članovi njihovih porodica ne mogu dobiti naknadu štete zbog gubitka života, slobode, ljudskih prava ili imovine ranijim neosnovanim sudskim presudama.
Da i za to mora biti donet poseban propis mišljenja je, sudeći prema nekim presudama, i Vrhovni sud Srbije. A zašto bi oni bili izuzetak od opšteg pravnog principa, već je druga i šira tema…
