Brojne su zdravstvene prednosti cimeta i zbog toga bi trebalo da ima svoje mesto i u ishrani. Međutim, većina ljudi ga se seti samo kada pravi pite sa jabukama ili neke druge poslastice.
Karen Grejm, dijetetičarka funkcionalne medicine, takođe smatra da se cimet kao začin, ne koristi dovoljno u ishrani i da bi to trebalo da se promeni, imajući u vidu prednosti konzumiranja ovog začina.
Ona objašnjava da, pre nego što počnemo da koristimo cimet u ishrani, obratimo pažnju na vrstu cimeta, jer nisu sve vrste iste, a za komercijalnu upotrebu koriste se tri: cejlonski, korintje i sajgonski cimet.
– Korintje i sajgonski (vijetnamski) cimet, su u srodstvu sa cejlonskim cimetom, ali nisu “pravi cimet” – kaže Grejm i dodaje:
– Korintje i sajgonski cimet su tehnički sorte kasije. Kasija pripada istoj porodici kao i cimet, ali kasija cimet sadrži hemijsko jedinjenje kumarin, koje ne bi trebalo da konzumirate u velikim dozama, jer može da bude toksično za jetru, za razliku od pravog cimeta koji sadrži vrlo niske nivoe kumarina.
Kako ona dalje navodi, na pakovanju bi trebalo da bude naglašeno koja je vrsta cimeta u pitanju. Cejlonski cimet, pravi cimet, je zbog svojih prednosti, onaj koji Grejm preporučuje.
Upotreba cimeta u ishrani doprinosi našem zdravlju na više načina:
Antimikrobna svojstva cimeta
Cimet ima antimikrobna svojstva koja su korisna za lečenje akni. Ovaj začin može da uništi bakterije i gljivice koje prouzrokuju promene na koži uključijući i pigmentacije.
Takođe je izvrstan izvor snažnih antioksidansa koji štite telo od oštećenja prouzrokovanih slobodnim radikalima, koji mogu da dovedu do upala kože, ali i do nastanka akni.
Usporava starenje kože
Slobodni radikali takođe mogu da doprinesu preranom starenju kože, prouzrokujući bore, pigmentaciju i promene na koži.
Antioksidansi u cimetu usporavaju ovaj proces štiteći ćelije. Cimet može da pospeši i proizvodnju kolagena koji je značajan za kožu.
Poboljšava cirkulaciju
Cimet ima vazodilatacijski efekat na krvne sudove, a rezultat toga je poboljšana cirkulacija.
Unos manje od kašičice cimeta, dva do tri puta nedeljno, mogao bi da poboljša opšte zdravlje, a najbolji način za to je posipanje cimeta po pahuljicama ili zobenoj kaši.
Snižava krvni pritisak
Snižavanje krvnog pritiska ujedno je i određena vrsta zaštite čitavog kardiovaskularnog sistema.
U jednoj od sprovedenih studija, istraživači su otkrili značajno smanjenje i sistoličkog i dijastoličkog krvnog pritiska pri kratkotrajnom konzumiranju cimeta kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2.
Jedna kašičica cimeta dnevno je prava količina bez štetnih efekata po krvni pritisak ili šećer u krvi.
Smiruje stomak
Ako imate problema sa kiselinom u želucu ili probavne tegobe, razmislite o dodavanju cimeta u svoju ishranu.
Istraživači sa Univerziteta RMIT otkrili su da dodavanjem cimeta u hranu možete da smanjite želudačnu kiselinu, ali i gasove i probavne tegobe, što zauzvrat čini da se vaš stomak i vi osećate bolje.
Snižava nivo holesterola
Cimet ima pozitivan efekat na holesterol, što znači i bolje zdravlje srca, jer visok nivo holesterola može da poveća rizik od srčanih bolesti.
Istraživanja su otkrila da cimet može da poveća nivo “dobrog” holesterola, dok dnevna doza, pola do dve kašičice cimeta, može da pomogne u snižavanju ukupnog holesterola, “lošeg” holesterola i triglicerida. Sve to zajedno može da obezbedi dobro zdravlje srca.
