wikipedia.org
Albert Ajnštajn

Na današnji dan rođen je jedan od najuticajnijih ličnosti čovečanstva. Retko kada se rađa brilijantni um kao što je Albert Ajnštajn, čiji je život bio pun političkih intriga, romantičnih afera i bizarnih navika. U toliko bogatom i zanimljivom životu se zna mnogo, ali sigurno ste uspeli da ponešto od zanimljivosti o ovom naučniku slučajno propustite.

Kao 16-godišnjak odrekao se nemačkog državljanstva, rekavši da bi radije bio građanin sveta nego nacionalista. Nije imao državljanstvo sve do 1901. godine, kada je postao građanin Švajcarske. FBI je imao ogroman dosije o Ajnštajnu, koji je brojao preko 1400 strana, u kojima se opisuje povezanost naučnika sa mirovnim i socijalističkim pokretima. Naučnik je bio veliki borac za slobodu govora i ljudskih i građanskih prava. A kada je umro predsednik Izraela 1952. godine, Ajnštajnu su ponudili da zauzme cenjeno mesto Čaima Vajzmana, što je ljubazno odbio, rekavši da je star, ali i da nema prirodnu sposobnost da se bavi ljudima.

Njegov ljubavni život takođe je pun peripetija. Iako ga njegova pamet činila višim bićem u očima običnog sveta, njegov ljubavni život je pokazao i drugu stranu- duboko nesavršenog, sentimentalnog i katkad okrutnog čoveka. Ajnštajn iza sebe ima dva braka, jedan sa Milevom Marić, a drugi sa rođakom Elsom.
Govori se da je uveliko započeo vezu sa rođakom dok je bio u braku sa koleginicom fizičarkom. Takođe se špekulisalo da je žena sa kojom je naučnik u nekom trenutku imao aferu, Margarita Konenkova, bila ruska špijunka, međutim istoričari nisu nikada potvrdili ove navode.

Ajnštajn i Mileva su imali jedno dete pre braka, devojčicu za koju se misli ili da je preminula kao beba ili da je data na usvajanje. U braku sa Milevom dobija dvojicu sinova, a jednom od njih, Edvardu, dijagnostifikovali su šizofreniju. Prema pojedinim pismima, Ajnštajn je bio zahvalan na pesmama i crtežima koje mu je slao bolesni sin, navodeći da je Edvard „njegova slika i prilika, koju je obuzela neizlečiva mentalna bolest“.

Gajio je veliku ljubav prema violini, bez koje nije išao nigde, jedrenju i pušenju – navodi se da je bio kompulsivni pušač, a i često je bio fotografisan sa svojom lulom. Čak je rekao da mu je ta grozna navika pomogla u radu, govoreći da pušenje lule doprinosi smirenom i objektivnom rasuđivanju.

Pored pomenute lule u ustima, Ajnštajna prepoznajemo i po čupavoj kosi, brkovima i širokim pantalonama, a njegove bore su čak inspirisale dizajn učitelja Jode iz franšize filmova „Ratovi zvezda“. Ali ono što je upotpunjavalo njegov izgled je činjenica da nikada nije nosio čarape. Nikada. I na to je čak bio posebno ponosan. Naučnik nije ovo radio samo iz kakvih ekscentričnih pobuda, nego je shvatio da njegov nožni palac stalno pravi rupe u čarapama, te je bilo jednostavnije da u potpunosti prestane da ih nosi.

U aprilu 1955. godine, Ajnštajna su primili u bolnicu zbog bola u grudima. Sutradan je preminuo, jer je navodno odbio operaciju koja je mogla da mu spasi život. I dok je svet oplakivao smrt tada 76-godišnjeg naučnika, u bolnici su se dešavale zle i uznemirujuće stvari. Nad telom naučnika sprovela se obdukcija, za koju doktor Tomas Štolc Harvi nije imao dozvolu, te mu je izvadio mozak i oči, a ostatak tela predao na kremaciju. Ovo je bilo protivno poslednjoj želji nobelovca, koji je eksplicitno želeo da mu se telo kremira dok mu je mozak još uvek u lobanji. Navodno je doktor retroaktivno tražio ali i dobio dozvolu od Ajnštajnovog sina Hansa za sprovođenje istraživanja mozga i uma velikog Ajnštajna. Doktor Harvi je držao mozak naučnika u svojoj kancelariji bez naznake da će uopšte da započne studiju, da bi ga zbog toga otpustili iz bolnice. Odlazeći sa radnog mesta, doktor je poneo teglu sa mozgom sa sobom, samo da bi ga isekao u 200 komada. S vremena na vreme, naučnici su ga kontaktirali da im pošalje deo Ajnštajnovog mozga, kako bi obavili istraživanje koje je on obećao ali nikada nije sproveo. Priča o Ajnštajnovom mozgu, posthumno, neverovatna je kao i priča o Ajnštajnovom umu dok je bio živ.

A što se tiče Ajnštajnovih očiju – one su pripale njegovom oftomologu Henriju Abramsu. Abrams i Ajnštajn su bili veliki prijatelji od kako je naučnik postao njegov pacijent, te su zajedno učestvovali i u raznim političkim i aktivističkim događajima. Iako su postojale glasine kako će oči biti prodate na aukciji, Abrams je do svoje smrti negirao da će da proda oči nekoga koga je smatrao velikim uzorom.

Abrams je umro 2009. godine, a priča se da negde u Njujorku, zaključane u sefu, i dalje leže oči velikog Alberta Ajnštajna.

1 KOMENTAR

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime