Ćiru za potrebne lekove, a Jeleni da ostvari san

Svaka para dragocena: Ćiro Marmat

 

Ovaj čovek svoju humanost dokazao je još za vreme rata na prostorima bivše Jugoslavije, kada je preko Srpskog humanitarnog fonda iz Frankfurta slao značajnu pomoć svom napaćenom narodu.

Kao redovni čitalac "Vesti", o Jeleni i Zorici Jorganović i njihovom teškom životu pročitao je na stranicama našeg lista, a o teškoćama 65-godišnjeg Ćire Marmata saznao je od prijatelja, što ga je posebno podstaklo da im ukaže pažnju i pošalje pomoć.

Ćiru Marmata, koji je radni vek proveo na železnici, bolest je prilično rano uzela pod svoje. Još 1999. je oboleo od dijabetesa, a pre tri godine smrti je gotovo pogledao u oči i jedva ostao živ, kad su mu ugrađena tri bajpasa. Šećerna bolest mu je značajno oštetila vid i zato mu uskoro sledi operacija desnog oka. Lekova mnogo, a novca malo.

Jedina želja da ide na ekskurziju: Jelena Jorganović s majkom Zoricom

 

– Koliko god da se zahvalim ovom dobrom gospodinu iz Nemačke, čini mi se da je malo jer velika je stvar kada neko odvoji od sebe da bi pomogao nekome koga i ne poznaje. To za mene ima veliku vrednost i značaj. Kad je čovek bolestan i okupiraju ga problemi sa zdravljem, pomoć je još značajnija. Lekovi su ovde skupi, a i sami znate da su plate na železnici male, a penzije posebno, pa nikako da izađem na kraj sa svim tim troškovima – kaže Marmat, koji živi sa suprugom Milenom i dodaje:

– Naš zdravstveni sistem je katastrofalan, a penzioni takođe. U to se uveravam skoro svakodnevno, ali moj nedavni pokušaj da dobijem banjsko lečenje me potpuno razoružao. Iako mi je konzilijum lekara odredio banju Teslić za rehabilitaciju i oporavak, u penzijsko-invalidskom osiguranju su mi rekli da su ovogodišnja sredstva za banjsko lečenje već podeljena i potrošena. Samim tim, ove godine na njihov račun u banju neću moći. Sam nikako ne mogu to finansijski da ispratim.

Jeleni i Zorici Jorganović iz Šehovaca kod Mrkonjić Grada, koje žive u nedovršenoj kući bez vode i bilo kakvih primanja, novčana pomoć doktora Mirka Stanojevića prava je dragocenost, na čemu su mu majka i ćerka zlehude sudbine izuzetno zahvalne. U ratu im je kuća izgorela, a u ovoj u kojoj sada žive pravio je za života Jelenin otac Zoran. Nažalost, nije uspeo da je završi pre nego što je izgubio život nesrećnim slučajem.

Mlada Jelena je u osmom razredu i početkom juna je očekuje ekskurzija u Crnu Goru. Kako se Jelena ne bi osećala odbačenom i bila ravnopravna sa svojim vršnjacima, škola će joj uplatiti pola iznosa, a za drugu polovinu će morati da se snađe.