Jovana Tomašević iz Manhajma i njena drugarica, Nemica Karo Mišeler studiraju na istom fakultetu, rade u istoj firmi, provode puno vremena zajedno, pa su se spontano dogovorile da ovogodišnji odmor i raspust provedu u Republici Srpskoj. Karo je prvi put bila u Srpskoj i Crkvini kod Šamca, ali još pamti dvonedeljni boravak u kući Jovaninih roditelja, druženja u tom mestu i obližnjem Šamcu.
– Nezaboravno, stvarno je bilo nezaboravno i nadam se da će me Jovana opet pozvati, a ja ću ponovo rado doći u vašu Republiku Srpsku. Jovanina je kuća na selu pokraj reke Ukrine, selo je malo raštrkano sa puno zelenila i svežine. Inače i ja dolazim sa sela, nedaleko od Manhajma, ali naša sela su puno drugačija, zgusnuta, sa puno automobila i nemaju prirodu kao u Crkvini. Mogu još da dodam da sam se lako adaptirala na vašu, a sad i moju Crkvinu, na prelepu Posavinu, mesta na koja me Jovana vodila, na prekrasna domaća jela – kaže mlada Nemica za “Vesti”.
Jovana je prijateljici bila odličan domaćin i pravi ambasador svoje zemlje i naroda.
– Iako sam rođena u Manhajmu svaki raspust provodila sam u Crkvini sa mamom i tatom, sestrama, blizankinjom Draganom i Ankicom. Dolasci kod dede i babe bili su najlepši deo moga detinjstva. U Crkvini mi ništa nije bilo nepoznato tako da smo Karo i ja uživale, družile se sa mojim prijateljima, jele ćevape i druge domaće đakonije. Naravno, posetile smo i diskoteku u Orašju, obišle gradove Šamac, Brčko, Modriču, bile na rođendanu zeta Cvijana i doživele puno lepih i nezaboravnih trenutaka – prepričava nam Jovana.
Karo potvrđuje reči svoje drugarice i dodaje da se brzo uklopila u Jovanino društvo.
– Mnogi koje sam upoznala čak nisu znali da sam Švabica. Jezik nije bio problem, naučila sam neke reči, a i Jovana se trudila da mi prevodi. Svi su prema meni bili prijatni, srdačni i komunikativni, a ja sam se trudila da prema svakom budem pravi drug. Jovana mi sada priča kako svi pitaju za mene i kada ću opet doći, što me posebno raduje – kaže mlada Nemica.
Jovana i Karo su deo raspusta provele na moru u Makarskoj i još nekim mestima, navratile su i u Mostar, posetile Stari most na Neretvi, ali boravak u Crkvini još prepričavaju.
Višnja iz Manhajma
– Na odmoru u Posavini od svih pića najviše sam volela domaći liker od višnje, pa su mi tamo zbog toga dali ime Višnja – kaže Karo i na kraju razgovora nas pozdravlja sa “Auf Wiedersehen”, a onda na vrlo dobrom srpskom jeziku sa “Doviđenja”.
Prosula se kafa
– Jedno jutro dok smo Karo i ja pile kafu u Šamcu upoznala sam Ratka Patkovića, saradnika “Vesti” koji je sa suprugom sedeo za stolom do nas. Slučajno sam prosula kafu, a Ratkova supruga je to prokomentarisala rečima: “Biće udaje” na šta sam se nasmejala te smo uspostavili kontakt. U razgovoru sam saznala da Ratko poznaje moga oca Teodora i čika Dragana Jovičića iz Sloge – prepričava Jovana.
Odrasle u folkloru
Jovana je ćerka Teodora i Biljane Tomašević. Tata Teodor je dugogodišnji predsednik Srpskog kulturnog udruženja Sloga iz Manhajma, a Jovana i njene sestre od detinjstva su članice folklornog ansambla Sloge na šta su im roditelji ponosni. Učestvovale su na mnogim takmičenjima, kako na nemačkim tako i na Evropskim smotrama folklora.
