commons.wikimedia/Maigi
Glavni grad Estonije Talin

Predlog estonske opozicije o raspisivanju referenduma o ulasku te zemlje u sastav Rusije treba posmatrati kao deo unutrašnje političke igre. Ruski analitičari smatraju da Moskva ne treba da naseda i reaguje na tu farsu, jer bi to moglo da joj našteti.

Kako objašnjavaju, ako Rusija to podrži – optužiće je da želi da okupira tu zemlju, a ako se na to nasmeje – drugi će reći da ne podržava “svoje” na postsovjetskom prostoru, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.

Čitava ujdurma je nastala nakon što su poslanici opozicione Estonske reformske partije predložili da se održi referendum o pristupanju Estonije Rusiji. Na ovaj način su oni zapravo pokušali da spreče održavanje referenduma koji bi mogao da dovede do uključivanja nove odredbe u Ustav zemlje, koja zabranjuje istopolne brakove i ograničava prava LGBT populacije.

“Državna izdaja” opozicije

Jedan od pokretača inicijative, poslanik Urmas Kruze kasnije je objavio da povlači tu inicijativu i objasnio da je ovaj predlog dao samo kako bi skrenuo pažnju na apsurdnost referenduma o braku. Estonske vlasti su kritikovale opoziciju zbog takvog predloga, a čak su diskusije o prisajedinjenju te zemlje Rusiji nazvali “državnom izdajom”.

U decembru je estonski parlament u prvom čitanju usvojio nacrt zakona o održavanju referenduma, u kojem će građani te zemlje morati da odgovore na pitanje da li je brak isključivo savez muškarca i žene. Članovi vladajuće koalicije smatraju da je to neophodno radi zaštite tradicionalnih vrednosti.

Da bi sprečili usvajanje nacrta zakona o braku u drugom čitanju, planiranom za 13. januar, opozicionari su predložili oko 9.400 amandmana, od kojih značajan deo nije povezan sa temom referenduma. Na taj način predstavnici opozicije žele da blokiraju rad zakonodavnog tela i stopiraju odluku o referendumu.

Rusi čine 28 odsto stanovništva u Estoniji

Estonija je 2016. postala prva bivša sovjetska država koja je priznala istopolne zajednice. U decembru te godine sud je priznao istopolni brak sklopljen u Švedskoj, koji je sledećeg meseca upisan u matične knjige Estonije.

Aleksandar Nosovič, ruski politikolog i stručnjak za Baltičke zemlje i Poljsku, ističe da Rusija ne bi trebalo da reaguje na ovu predstavu, jer oni ime Rusije samo koriste u svojim igrama i unutrašnjim prepirkama.

– Ne, ne treba. Radi se o tome da je osobenost baltičkih zemalja i ne samo baltičkih, već skoro svih bivših sovjetskih republika ta što oni uključuju Rusiju u svoja unutrašnja politička pitanja i previranja. Oni su tokom 30 godina svoje državnosti razvili uslovni refleks da se u bilo kakvim unutrašnjim političkim sukobima koristi ruska karta, pa se protivnici ili proglašavaju agentima Kremlja, ili se sve što je po njih neugodno naziva delom plana Moskve – kaže Nosovič.

Rusi čine oko 28 odsto stanovništva Estonije i hipotetički posmatrano, ako bi referendum o prisajedinjenju Estonije Rusiji bio održan, na to glasanje bi izašla cela ruska manjina u toj zemlji ako bi na to imala prava, kaže Nosovič.

– Ako bi svi mogli da učestvuju na ovom referendumu, onda bi svih 28 odsto glasova bilo za pridruživanje Rusiji, jer se Rusi na Baltiku prema Rusiji odnose čak i bolje od Rusa u samoj Rusiji… To su veći i vatreniji simpatizeri ruske Vlade i Putina nego u samoj Rusiji. Oni su mnogo radikalniji – navodi Nosovič.

Sovjetski Savez im “ukrao” 20. vek

On napominje da već decenijama u Estoniji i drugim baltičkim državama vlada rusofobija.

– Prvo, oni ne vole Rusiju ne poslednjih 30 godina, nego sto godina, ako ne i više. Baltičke države smatraju da bi Rusija, kao pravni naslednik Sovjetskog Saveza, trebalo da im plati za sovjetski period, koji oni vide kao okupaciju. Prema njihovom mišljenju, Sovjetski Savez je Litvaniji, Letoniji i Estoniji ukrao 20. vek, oteo ih od Evrope kojoj istorijski pripadaju i lišio ih tog divnog života kakav bi imali da 1940. godine nisu ušli u sastav SSSR i da su ostali kao nezavisne evropske države. Oni veruju da bi postali bogata, prosperitetna zemlja u Evropi. Međutim, sve nauke opovrgavaju ovaj mit – i istorija, i ekonomija, i sociologija – ističe Nosovič.

1 KOMENTAR

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime