pixabay.com

Po ćelijama u logoru Stara Gradiška pričalo se o prkosnoj mladoj devojci koja ni u najgorim mukama nije želela ništa da otkrije neprijateljima.

Nada Dimić je rođena u Divoselu kod Gospića, da bi potom prešla u Zemun i upisala Trgovačku akademiju. Već tada, 1938. godine, postaje članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije i jedna od najaktivnijih učesnica akcija i protesta. Nakon što je izbačena iz škole, sa zabranom da upiše bilo koju srednju školu na teritoriji Jugoslavije, Nada je otišla u Sisak, gde je dočekala okupaciju i aktivno učestvuje u osnivanju Sisačkog partizanskog odreda.

Prilikom obavljanja jednog od njenih zaduženja kurira hapse je, a ona guta preveliku dozu lekova jer bi se radije otrovala nego pala u ruke neprijatelju. Zbog ovoga je prebacuju u bolnicu u Zagrebu, iz koje beži zahvaljujući naporima zagrebačke partijske organizacije.

Međutim, Nadu hapse samo nekoliko meseci kasnije i ona završava u zatvoru u Zagrebu, u kom su je zverski mučili. Prema pojedinim navodima, čupali su joj nokte i pekli dlanove i stopala, a ona ni tada nije htela ni svoje pravo ime da otkrije okupatoru, a kamoli druge informacije vezane za Narodnooslobodilačku borbu.

U februaru 1942. godine izmučenu su je prebacili u logor Stara Gradiška, u kom se zarazila pegavim tifusom. Streljana je u logoru 1942. godine, u logorskoj bolnici. Imala je samo 18 godina.

Za narodnog heroja je proglašena 7. juna 1951. godine, i time postaje jedna od prvih 15 žena koje su proglašene narodnim herojima Jugoslavije.

2 KOMENTARA

  1. Takvi „heroji“ su bili trazeni i Tito ih je kupio oko sebe. Svi su bili na dobrim pozicijama i pomagali ugnjetavanje naroda i pljackanje „drzave“. Zato potomci danas ispastaju.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime