Mali šišmiši love samo noću. Pročitajte kako oni uspevaju da vide u mraku i zašto lete samo noću.
Noćni šišmiši se kroz mrak kreću služeći se specijalnim solarnim sistemima i dok lete, prave zvukove visoke frekvencije koji se odbijaju od objekata i vraćaju u formi eha. Šišmiš registruje eho i procesira zvučnu informaciju pretvarajući je u vizuelnu mapu, koja mu omogućava da “vidi” u mraku.
Veliki šišmiši, u koje spadaju u leteće lisice, hrane se biljkama i plodovima i obično lete danju. S druge strane, mali šišmiši isključivo love noću. Oni se hrane insektima i verovatno su evolucijom razvili sposobnost noćnog leta da bi izbegli ptice kao konkurenciju. Šišmiši su verovatno počeli kao lovci koji su lovili u sumrak, ali su potom razvili čuvenu sposobnost eholokacije koja im je omogućila da love u potpunom mraku. Danju sposobnost eholokacije nij eništa veće preimućstvo od vida, ali im tokom noći daje jedinstvenu prednost nad drugim lovcima.
