Selo nas je othranilo i sačuvalo, vreme je da mu vratimo dug! Ovo upozorenje poslednjih decenija često se čuje. Odlazak mladih s imanja u gradove i inostranstvo jedan je od najbolnijih problema u našoj zemlji.
Lek za ovu muku ponudilo je Ministarstvo za brigu o selu, na čelu sa Milanom Krkobabićem, koje je i osnovano s ciljem da se uslovi života u selima približe onima u gradu i uspori pražnjenje i odumiranje srpskih sela, najavljujući akciju oživljavanja ruralnih sredina kroz novi program podrške zadrugama vredan 4,3 miliona evra!
– Hoćemo da sačuvamo sela jer bez sela nema ni Srbije – poručio je Krkobabić.
Program za ovu godinu je već usvojen, a ministar je pozvao zadrugare da isplaniraju da iskoriste taj novac u najbolje svrhe.
– Oko 60 starih zadruga će moći da računa ove godine na oko 130.000 evra, a novoformirane zadruge na polovinu tog iznosa. Treba naglasiti da su to bespovratna sredstva – obelodanio je za “Vesti” prvi čovek ovog ministarstva.
Ovaj novac je namenjen za kupovinu stada, višegodišnjeg zasada, za nabavku opreme, mašina i tehnologije.
Fabrike pod vedrim nebom
– Radimo domaćinski, precizno, znamo u šta ulažemo i očekujemo da će povrtarske, voćarske, ratarske, stočarske zadruge krenuti da se javljaju, i da ćemo u ovoj godini pospešiti rad 50 do 60 novih fabrika pod otvorenim nebom – kaže Krkobabić.
Namera je da se poljoprivredna gazdinstva povežu, udruže i postanu robni proizvođači.
Podsetimo da su zadruge bile najsnažnija poluga razvoja poljoprivrede. Prvo su osnovane takozvane krvne zadruge, a prvi put su pravno definisane i uređene Srpskim građanskim zakonikom 1844. Članovi jedne porodice su složno obrađivali imanje i potom pravično delili zaradu. Ovaj “pelcer” se proširio i u Srbiji su se, s istim ciljem, udruživali meštani u raznim selima.
Saradnja kabineta ministra Milana Krkobabića, u vreme dok je bio ministar bez portfelja, i Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti na projektu obnove zadrugarstva pod nazivom 500 zadruga u 500 sela dovela je do ideje o osnivanju Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Konstitutivnoj sednici Nacionalnog tima u junu 2019. prisustvovao je i predsednik Aleksandar Vučić.
U Nacionalnom timu je 78 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstva, kulture, umetnosti, prosvete, sporta. Među njima je 37 univerzitetskih profesora, više šefova katedri, direktora instituta, kao i kulturnih pregalaca – reditelja, glumaca, pesnika i muzičara, čiji su koreni na selu.
U pisanju Nacionalnog programa za preporod sela Srbije, koji je promovisan krajem prošle godine, učestvovalo 45 članova tima. A strateški cilj Nacionalnog tima je da se stvore sistemski preduslovi za razvoj porodičnih gazdinstava uz kreiranje zdravog tržišnog ambijenta i poboljšanje i modernizaciju infrastrukture.
Jedan od “magneta” koji bi privukao mlade, spremne da započnu novi život, mogao bi da bude i novi program Ministarstva za brigu o selu koji predviđa kupovinu seoskih kuća s okućnicom.
Ideja je, prema Krkobabićevim rečima, da se državnim sredstvima, uz saradnju sa lokalnim samoupravama, omogući kupovina takvih kuća mladim bračnim parovima koji bi svoj život nastavili ili počeli u seoskim sredinama Srbije.
Kuće na poklon
– Predmet konkursa biće kuće sa okućnicom oko 30 ari, posebno u rubnim, pograničnim i brdsko-planinskim selima. Naime, prema podacima Odbora za selo SANU trenutno u 150.000 seoskih kuća u Srbiji niko ne živi, a čak 50.000 nema vlasnika. Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu je da pokuša da te kuće ne ostanu prazne, da sprečimo “usud puste zemlje” i vratimo život tim praznim kućama u meri u kojoj je to moguće, ali i održiv – ukazuje ministar.
Trenutno u Srbiji ima 570.000 poljoprivrednih gazdinstava i u njima neretko tri generacije žive pod istim krovom, pa će ovaj program biti namenjen i pripadnicima mlađe populacije koji žele da se osamostale, udaju ili ožene i zasnuju sopstvenu porodicu, poručuju iz Ministarstva.
Prema podacima agroanalitičara Branislava Gulana, u Srbiji ima 260.000 neoženjenih momaka i 100.000 neudatih devojaka od 40 godina naviše i ovaj program im je idealna šansa da budu “svoji na svome”.
U Ministarstvu se nadaju da će za dodelu ovih kući biti zainteresovani nezaposleni stručnjaci koji se bave zanimanjima koja su deficitarna u seoskim sredinama. Oni bi, uz radno angažovanje u svojoj struci i mesto za stanovanje, možda prešli da žive u neko od sela Srbije.
Glumci Nenad Jezdić i Branko Janković su primer kako su se ljudi poznati u svojoj profesiji oprobali s uspehom i u poljoprivredi.
Broj kuća koje će biti dodeljene zavisiće, pre svega, od visine opredeljenih sredstava po programu, koji usvaja Vlada Srbije, rejona, realne ponude takvih kuća i zainteresovanosti.
Veliko interesovanje
Dosadašnji rezultati projekta obnove zadrugarstva u Srbiji 500 zadruga u 500 sela najbolja su potvrda da je otadžbina na pravom putu. Interesovanje za udruživanje je toliko naraslo da je za tri godine osnovano 800 novih zadruga, što nije zabeleženo u istoriji Srbije.
Ulaganje u škole
Vrlo je važno i da se ulaže u mlade stručnjake u poljoprivredi, koji su nosioci razvoja.
– Treba ulagati u kadrove, posebno u mlade kadrove, u srednje poljoprivredne škole, jer oni treba da budu nosioci buduće proizvodnje – kaže prof. dr Dragan Škorić iz Srpske akademija nauka i umetnosti, predsednik Odbora za selo.
On je istakao i da je poslednjih godina mnogo uloženo u zadruge.
