commons.wikimedia
Sveti Vasilije Ostroški

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj.

Rodio se 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.

Kao arhijerej živio je u manastiru Tvrdoš odakle je utvrđivao u pravoslavlju vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj podvižnički život. Umro je 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.

U narodu je Sveti Vasilije poznat po svom podvižništvu i mnogobrojim čudotvornim isceljenjima. Poklonička putovanja narodna u Ostrog počela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, a nastavljena su po proslavljenju njegovih svetih moštiju i traju i danas.

Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogorodice. U te dane u Ostrogu se okuplja i po deset i dvadeset hiljada pobožnih poklonika.

I danas je ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i gde počivaju njegove svete mošti, mesto isceljenja na kojem mnogi nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.

Poštovanje našeg naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju u njegovu čast mnogobrojnih hramova. Posebno je lep hram podignut svetitelju u njegovom gradu Onogoštu – Nikšiću. Godine 1935. otvorena je u Beogradu bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom, a u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu čuva se i danas njegov sveti omofor.

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime