EPA-EFE/HELEN ORR

Veći broj australijskih državljana moći će da se vrati kući iz inostranstva, počevši od ove sedmice. Odlukom Nacionalnog kabineta, nedeljna kvota je povećana sa 6.000 na 6.290 povratnika, kojima će biti omogućen “beg“ iz inostranstva.

Do povećanja je došlo pošto su vlade Kvinslenda i Zapadne Australije pristale da povećaju svoj udeo u ukupnom broju državljana koje će prihvatiti. Kvinslend će na nedeljnom nivou primati 150 ljudi više, a Zapadna Australija 140, pošto je procenjeno da će karantini u ove dve države moći da podnesu veću nedeljnu kvotu.

Među 26.000 Ozija koji se od početka pandemije nalaze “zaglavljeni“ u inostranstvu, određeni broj čine i pripadnici srpske zajednice. Tijana Petrović iz Sidneja trebalo je da se vrati u Australiju iz Beograda krajem marta, a od tada su njeni rezervisani letovi (u dva navrata) otkazani. Ona je deo svog iskustva ispričala za SBS Radio na srpskom jeziku.

– U martu je zatvoren beogradski aerodrom i od tada sam zaglavljena u Srbiji. Zbog pandemije, naredni let nisam mogla da rezervišem do avgusta, ali i taj je otkazan, tri dana pred putovanje – rekla je Tijana, koja bi ove sedmice konačno trebalo da doputuje kući.

Ona je za SBS rekla da joj se čini da vlasti u Australiji ne shvataju težine situacije u kojoj se nalaze mnogi državljani, mesecima zaglavljeni u inostranstvu. Neretko, ljudi se suočavaju i sa gubitkom posla zbog predugog odsustva, a i ušteđevina se brzo topi kad nema prihoda.

Takođe, tu je još jedna glavobolja u vidu obaveznog 14-dnevnog karantina, koju svaki putnik mora da plati iz svog džepa, bez obzira na to da li je mimo svoje volje morao duže da ostane u inostranstvu.

Kako bi se konačno ubrzao povratak ljudi, naročito onih 4.000 koji se smatraju naročito ranjivim zbog zdravstvenog ili materijalnog stanja, Savezna vlada je poslala osam Kvantasovih aviona na različite destancije po svetu, kako bi pomogla u repatrijaciji građana.

Prvi letovi iz Londona, Johanesburga i Nju Delhija sleteli su na aerodrom u Darvinu prošlog petka. Naime, glavni grad Severne Teritorije izabran je za „prihvatni centar“ u koji će stizati po 500 ljudi na svake dve nedelje.

Planirano je da ova akcija vraćanja Australijanaca traje sve do marta i da se u okviru ovog programa vrati ukupno 5.000 državljana. Oni će po dolasku najpre morati da provedu 14 dana u karantinskom centru „Hauard Springs“, koji se nalazi na jugo-istočnom obodu Darvina.

Tek po isteku dvonedeljne izolacije u ovom prihvatnom kompeksu, putnici će moći da se vrate u gradove u kojima žive, ovaj put bez odlaska u karantin.

Očekuje se da će Savezna vlada platiti Severnoj Teritoriji za ovaj program oko 50 miliona dolara. Međutim, postoji bojazan po pitanju kompleksa „Hauard Springs“, pošto su nedavno na društvenim mrežama objavljeni video snimci ludih žurki ispred ovih montažnih baraka.

Naime, ovaj centar već služi kao karantin za stanovnike Severne Teritorije koji se vraćaju iz drugih australijskih država i teritorija. Na desetine njih ne samo da su se provodile bez bilo kakvog pridržavanja mera zaštite, eć su se time i hvalili svojim prijateljima.

Strahuje se da bi nešto slično moglo da se dogodi i s povratnicima iz inostranstva, s tim da bi u njihovom slulaju posledice mogle da budu dalekok teže jer se očekuje daleko veći broj ljudi, a među njima će sigurno biti i onih koji iz inostranstva dolaze zaraženi kovidom. Zbog toga će kontrola i mere zaštite biti pojačani u ovom kompleksu.

Na primer, povratnici neće smeti da napuštaju terase svojih smeštaja i da se mešaju s drugima. Na licu mesta će biti specijalni medicinski tim koji će se brinuti da se ljudi tokom karantina ne osećaju izolovano, a u svakom momentu biće dostupne i „telehealth“ usluge, objavila je Savezna vlada.

Planira se i kućni karantin

Premijer Australije Skot Morison najavio je mogućnost izmena u programu karantina, odnosno uvođenje opcije da se povratnici iz inostranstva na 14 dana izoluju u svojim kućama. O ovome se vodila reč na poslednjem zasedanju Nacionalnog kabineta, koji je odlučio da se započne sa razvojem „višeslojnog pristupa riziku“, kako bi se došlo do alternative za hotelski karantin.

– Želimo da imamo i druge opcije za povratnike u skorijoj budućnosti. Takođe, želimo da budemo sigurni da ovakvi pristupi funkcionišu, kako bismo mogli da ih primenjujemo kad u zemlju počnu da dolaze inostrani studenzti i migranti sa radnim vizama – rekao je Morison.

Zaključana samo Zapadna Australija

Nacionalni kabinet je izrazio nameru da se do Božića po Gregorijanskom kalenadaru u zemlju vrati većina državljana zaglavljenih u inostranstvu. Takođe, diskutovalo se o otvaranju unutrašnjih granica i sve države i teritorije, osim Zapadne Australije, složile su se da dozvole „interstejt“ putovanja najkasnije od Božića.

Premijer Zapadne Australije Mark Mekgauan smatra da jo nije bezbedno za otvaranje granica, te da će njegova vlada slušati isključivo preporuke zdravstvenih zvaničnika Zapadne Australije. Skot Morison se uprkos svemu nada da će se i Pert otvoriti do 25. decembra.

Bez putovanja do kraja 2021?

Nezvanične najave kažu da do normalizacije putovanja u inostranstvo neće doći najmanje do jula 2021. Međutim, ako je suditi prema informacijama iz nacionalne avio-kompanije Kvantas, mnoge prekomorske destinacije ostaće nedostupne za Ozije do kraja 2022.

Naime, Kvantas po svemu sudeći neće leteti za Ameriku, Veliku Britaniju i druge zemlje koje su najjače pogođene pandemijom do kraja 2021, a čak i tada će za putovanje u mnoge države biti neophodno da postoji efikasna vakcina.

S druge strane, posle aranžmana o putovanjima sa Novim Zelandom, očekuje se da bi u bliskoj budućnosti slični sporazumi mogli da se postignu sa azijskim zemljama poput Japana, Južne Koreje, Singapura i pojedinih pacifičkih ostrva.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime