youtube/ Emisija Premijera
Dea Đurđević

Lepa i hrabra Dea Đurđević redovno ide na terapije kod fizioterapeuta, kako bi se u potpunosti oporavila od povreda koje je zadobila u saobraćajki u februaru ove godine.

Naime, nedavno se čak, lepa voditeljka nakon poslednje terapije fotografisala bez zavoja na ruci i sada prvi put nakon nezgode pokazala kako izgleda ruka koju joj je u stravičnoj saobraćajki autobus otkinuo…

Za “Blic” potpuno iskreno govorila je o oporavku koji, kako kaže, nimalo nije bio lak i nije tekao uvek sjajno i da je, kao i svi, imala momente kada je želela da se osami, te da joj u ovoj borbi pomažu i stručna lica.

– Naravno da volim da se zatvorim u četiri zida, ali to kratko traje. Tada obično kažem mami ili Mlađi, prijateljima, ko god da je tu: e sad mi treba mala pauza od svih vas. Onda me puste i to traje sat, dva, tri ili celo popodne. Tada radim stvari koje mi prijaju, gledam film koji hoću i niko me ne dira. Ugasim telefon da nikoga ne čujem i tako se malo resetujem. Moraš sebi da daš malo oduška od ove ludnice i čitavog ovog sveta. Vedra sam na mamu i dedu, on je meni najveća muška figura u životu. Vedrinu je od njega nasledila mama, pa ja. Mi smo borci. Razgovaram sa stručnim licima, mislim da i pored mog vedrog duha postoje stvari koje ipak oni znaju. Meni je konkretno najviše pomogla Zvezdana, koja je psihijatar. Ona mi je pomogla da prestanem da sanjam nesreću i da prevaziđem neke stvari jer imam posttraumatski sindrom. To ipak mora stručnjak, ne možeš sve sam. To nije sramota i hvala bogu da postoje takvi doktori jer bih oporavak mnogo teže podnela i trajao bi duže jer sve ide iz glave. Teško je kada vidiš da ne možeš, ti misliš da možeš, ali tvoje telo ne može da dokuči taj domet. To je strašno teško, ali moraš u glavi da prelomiš. Sada učestvujem u tribinama o bezbednosti u saobraćaju i pričala sam sa tim ženama. Rekle su mi: koliko si nam snage dala. To me pokreće i kada vidim da ne mogu nešto što sam mogla, kažem: nema veze, moći ću. Tako da se nadam da će sve biti u redu i da ću sa obe ruke uvis da se veselim ubuduće – kroz osmeh priča Đurđevićeva, koja voli provod i kafanu:

– Volim da pevam, iako to ponekad nije prijatno slušati, ali ko voli neka sluša, kome smeta ne zanima me. Volim da pevam iako nemam pojma. Nekada sam u boemskom fazonu da sedim i svi sviraju oko mene, ali uglavnom volim da đuskam, čak i u ovom stanju, ne mogu, ne vredi, imam taj nerv.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here