Zagađivanje zemljišta je promena njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava. Te promene mogu imati značajne posledice na ukupan sastav živog sveta i procese koji se odvijaju u ekosistemu.
Neposredni izvori zagađenja zamljišta su:
Deponije komunalnog i industrijskog otpada, smeće na deponijama sadrži otrove koji na kraju prodiru u zemljište. Tokom kiše, otrovi se spiraju u dubinu zemljišta i zagađenje se širi. Kako ljudska populacija raste, tako raste i količina otpada.
Sečenje šuma i erozija (zemljište bez šume postepeno gubi plodnost, a vremenom se deformiše pod uticajem vetra, kiše i sunca tj. dolazi do erozije tla).
Poljoprivredne hemikalije su jedan od najvećih izvora zagađivanja zemljišta. Poljoprivredna zemljišta zagađuju se neposredno hemijski – pesticidima i prekomernom upotrebom veštačkih đubriva. Pesticidi se koriste radi suzbijanja korova i drugih štetočina.
Industrijalizacija, tačnije veliki broj industrija i fabrika koje imaju nesigurne postupke zbrinjavanja hemikalija korišćenih u proizvodnji, kao i loša regulacija koja svakodnevno zagađuje zemljište.
Rudarstvo, tačnije kopanje ruda, uglavnom dovodi do stvaranja velikih otvorenih prostora ispod površine zemlje čime se ugrožava postojanost zemljišta. Iskopavanjem ruda dolazi i do oslobađanja štetnih hemikalija u okolinu.
Kanalizacija koja je spontano puštena u tlo, poput septičkih jama i slično, može proizvesti otrovne gasove koji vremenom dospevaju u zemljište.
Neposrednu štetu na zemlji, tlu, čini neplanska izgradnja objekata na plodnom tlu, građenje veštačkih jezera, kao i izgradnja mnogobrojnih kamenoloma.
Posredni izvori zagađenja zemljišta su kisele kiše i zagađena voda. Sve štetne, zagađujuće materije spiranjem sa zemljišta zagađuju površinske i podzemne vode i dolaze do svetskog mora, a preko lanaca ishrane i do čoveka kao hrana.
Zagađenje zemljišta ima dalekosežne posledice koje mogu biti katastrofalne za životnu sredinu i živi svet. To su: trovanje podzemnom vodom, zagađivanje voda, fizičko oštećenje zemljišta, gubitak staništa za pojedine vrste i povećan rizik od požara.
Ako ideš u zemlju, zdravo ćeš rasti u onoj bez pesticida.
Ma da, malo neke trave okolo i milina… idem!
Pun sam minerala i vitamina. Odoh u vruću vodu i pravac salata…
Stižem i ja sa mojim antibioticima. Samo da pokupim peršun…
Juuu, kolika si! Mora da dolaziš iz neke nezdrave zemlje.
Možda i nemam tih tvojih vitamina i minerala, ali imam vode kol’ko hoćeš.
